Poznati roditelji

Deca su dala smisao mom postojanju

Rođenje prvog deteta, ćerke Anđele pre 16 godina, bilo je nešto novo, specifično. Dugo nisam shvatao da sam postao tata. Za sina Momčila, koji ima 13 godina, već sam bio spremniji. A najmlađi, trogodišnji Miloš baš nas je uzburkao, podmladio, doneo neku novu energiju.  Primećujem da imamo želju da on što duže ostane bezbrižan i mali. Sada smo, sa dvoje velike dece, bolno svesni koliko mališani brzo porastu i da brzo dođe trenutak kada im vaša ruka više nije potrebna, već sami koračaju napred. Zato baš uživamo u Milošu. Sve troje volim podjednako i mnogo sam ponosan na svako ponaosob.

Ovo su reči Radoslav- Raleta Simića, sportskog komentatora RTS-a, koji sa suprugom Majom ima troje dece. Iako je odavno postao jedno od zaštitnih lica Javnog servisa i u svom poslu se nedvosmisleno potvrdio, iz razgovora sa njim postaje sasvim jasno da je porodica njegovo najveće blago, a deca izvor neizmerne radosti i ponosa. Uz široki osmeh i sa mnogo emocija priča o rođenju i odrastanju ćerke i dva sina, o novinama koje je svako od njih svojim dolaskom doneo u dom porodice Simić.

- I pre venčanja želeli smo da imamo troje dece. Splet okolnosti i Majini porođaji carskim rezom uticali su da malo prolongiramo ostvarenje želje. Ali kad su Anđela i Momčilo porasli, odlučili smo se se na taj korak, pogotovo što su i Anđela i Momčilo oduvek želeli brata ili sestru. Tako nam se svima želja ispunila - priča Simić.

Rođenja dece su, kako kaže, najlepši trenuci u životu, sreći nema kraja, a svakome ko postaje roditelj život ulazi u novu dimenziju i dobija pravi smisao.

- Budući da se supruga sva tri puta porodila carskim rezom, priznajem i da sam uvek strepeo, ali verovao sam da će, na kraju, sve biti kako treba - seća se Simić. - Ali kada se Anđela rađala, brigu sam poneo na posao, jer sam radio prenos ski-skokova, dok sam vesti o dolasku Momčila i Miloša dočekao kod kuće. Svakako, deca su najveće bogatstvo. Sada ne bih mogao da zamislim život bez njih. Dali su smisao mom postojanju, energiju da radim punim plućima. Osećam veliku odgovornost, želim da budem uspešan roditelj, obožavam da im ispunjavam želje, ali i da im sa suprugom pomognem u razvoju.

Ne skriva naš sagovornik ni da je njegova supruga Maja podnela najveći teret u podizanju troje dece, kao i da je pomoć obe bake i tetke bila dragocena.

- U stasavanju Anđele i Momčila veliku ulogu imale su bake Natalija i Slavica, i, naravno, tetka Sonja. Svaki slobodan trenutak bile su nam na raspolaganju. Dolazile su po decu u vrtić, čuvale ih kad su bili bolesni, dok ih je deda Ivko svaki dan vodio u parkić. Sa Milošem je malo teža situacija, jer smo se u međuvremenu preselili, a i bake nisu više tako mlade. Ipak, tetka je ostala podrška kad zatreba, a sada je vredna i pomoć starije dece. Pogotovo Anđelina, jer obožava da se igra s Milošem, dok Momčilo pokazuje veliku nežnost prema malom bratu.

Nezamenjivo je, divno, ali različito iskustvo, po rečima našeg sagovornika, odrastanje njegovo troje mališana.

- Anđela je do dolaska Momčila bila energična, brza. Kad je brat stigao, zainteresovala se za njega. Dok smo ga vozili u kolicima, obavezno je bila uz njega da ga posmatra, pazi. Momčilo je kao i svaki dečak vrlo brzo pokazao interesovanje za sve što ga okružuje, a najviše je voleo da se igra sa sestrom. S obzirom na to da je mnogo mlađi od njih dvoje, Miloš je posebna priča. Njegov svet su igračke, naš patuljasti šnaucer Riki uz koga je i prohodao. Brata i sestru traži kad mu je neophodna njihova pažnja, ili kada ga zainteresuje šta to oni rade u svojim sobama.

Veliko zadovoljstvo, po rečima našeg sagovornika, pričinjava mu i što deca vole sport.

- Momčilo je moj sportista. Trenira atletiku od sedme godine i sada se polako kristališe kao dugoprugaš, ostvaruje lepe rezultate. Osim toga, odlično skija, kliza, dobro igra fudbal i košarku, zaista je svestran. Anđela je sa pet godina poželela da nauči da kliza, međutim, kada se upoznala sa folklorom, sve je palo u drugi plan. Igrala je od sedme godine do pre nekoliko meseci i proputovala Evropu. Verujem da će se vratiti folkloru. Za Miloša  je još rano reći, ali mislim da će za koju godinu i on biti sportista. To je izuzetno važo i za fizički i za psihički razvoj deteta.

 

 

Radost povratka

 

- Volim da putujem i radim velike sportske događaje sa lica mesta, jer se tako usavršavate i napredujete u svom poslu. Deca i supruga mi tada, naravno, nedostaju, pa se često čujemo telefonom, a trenutak povratka kući, kada se ponovo vidimo posle dužeg vremena, zaista je neopisivo lep. Osim toga, pravo je rasterećenje kada se vidim sa decom posle napornog dana. Sa Anđelom obožavam da pričam o njenim planovima i kako je to bilo kad sam bio mlad. Sa Momčilom igram košarku, svi volimo da skijamo i  plivamo na odmorima, a sa Milošem su mi omiljene šetnje do parkića - otkriva Rale Simić.

 

Podrška u svemu

 

- Interesantno je da su svo troje dece vrlo rano i brzo prepoznali moj glas na TV-u, već sa dve godine. Kad bi me videli, gledali su u ekran i zvali da dođem da se igramo. Koje profesije će oni odabrati, zasada ne znam. Anđela obožava medicinu, odlično joj idu i strani jezici. Momčilo je kao i većina njegovih vršnjaka veliki zaljubljenik u kompjutere, pa o tome često priča sa dedom Momčilom, a za Miloša je još rano. Ali ako bi poželeli da budu novinari, sigurno bih im pomogao - otkriva naš sagovornik.

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara
string(0) ""
string(0) ""