Poznati roditelji

Sa Filipom život ima novu dimenziju

Trenutak kada sam prvi put uzela Filipa u ruke ne mogu ni sa čim da uporedim. Srce je bilo prepuno ljubavi i sreće, oči pune suza radosnica, a u glavi samo njegov lik i želja da ga grlim ceo dan i noć. Dovoljan je bio njegov miris da sav postporođajni bol nestane. Sećam se da sam ga neprestano grlila i gledala dok spava. Zaljubila sam se istog trena kad sam ga ugledala i od tada je moj svet dobio sasvim novu dimenziju.

Ovim rečima Ivana Anđušić Maksimović (29), reprezentativka Srbije u streljaštvu, opisuje najsrećniji trenutak u životu, onaj jedinstveni i neponovljivi kada majka u naručje uzme prvorođeno dete. Ni najuzbudljiviji dani u njenoj sportskoj karijeri, kada je osvajala odličja na Olimpijadi, svetskim i evropskim prvenstvima, ne mogu se, kaže, porediti sa neizmernom srećom rođenja prvog deteta. 

-  Filip je došao na svet 8. novembra prošle godine, hitnim carskim rezom posle rutinske kontrole - seća se Ivana. - Tonovi su mu bili neravnomerni i postojale su dileme zašto do njih dolazi. Moj doktor iz Gradske bolnice procenio je da ne treba čekati i ubrzo sam bila u operacionoj sali. Nisam imala bolove, ali samo saznanje da nešto, možda, nije u redu, učinilo je taj sat pred porođaj beskonačno dugim. O strahu od carskog reza i oporavku nisam ni razmišljala. Samo sam želela da bebac bude dobro. Ipak, sve je odlično prošlo, a Filipu je izgleda bilo tesno i žurio je da upozna mamu i tatu.

Dirljiva fotografija Filipovog stopala u Ivaninoj ruci, objavljena već sredinom novembra, kao i slika Filipa s tatom, najbolje su pokazali da naša prelepa strelkinja i njen suprug, košarkaš Danilo Anđušić, uživaju u roditeljstvu. Koliko je Ivana posvećena i brižna mama, spontano je otkrila slikom na kojoj se vidi kako doji bebu.

-  Taj post je došao spontano - priča s osmehom Ivana. - Kao mama koja doji većinu vremena tokom dana provedem dojeći bebu i želela sam da taj trenutak i svoje mišljenje o tome podelim s ljudima koji me prate. Dojenje je najnesebičniji i najlepši poklon koji mama može dati bebi. U celoj trudnoći molila sam se i želela svim srcem da imam mleka, da mu bude dovoljno. Tih naših dvadesetak minuta ne bih menjala ni za šta na svetu. I, priželjkujem da što duže traje. Dokle god budem imala mleka i dok on bude to želeo, planiram da ga dojim.

Razmišljajući od prvog dana o što bezbrižnijoj Filipovoj budućnosti, naša sagovornica se odlučila na još jedan potez - deponovala je matične ćelije.

- Smatram da su matične ćelije budućnost - objašnjava Ivana. - Iako to još nije u potpunosti istraženo polje nauke, želela sam neku sigurnost za svoje dete. Našli smo najboljeg partnera za matične ćelije i šta god da život nosi, bićemo na neki način mirni kada je reč o Filipovoj budućnosti.

Sada, dok najmlađi član porodice Anđušić-Maksimović polako stasava, njegova mama kaže da joj je u obavezama najveći oslonac suprug Danilo. Kao dokazani sportisti uigrali su se i na ovom polju. Kako Ivana kaže, imaju iste principe i želje za odgajanje deteta, što je mnogo raduje. A osim Danila, najveća podrška stiže od mame kojoj je za sve neizmerno zahvalna.

- I Danilo i ja smo porodični ljudi koji vole tradiciju, običaje i načine vaspitavanja deteta, ali  se vodimo i svojim instinktima i načelima - priča Ivana. - Volimo da poslušamo savete starijih, ali i da idemo u korak sa svetom i novinama. Filip je od samog početka zavoleo duge razgovore i navikao se na pažnju. Iako je još mali, sasvim sam sigurna da me sve razume, pa su mi naši razgovori jedan od najdražih dnevnih događanja. Kada smo sve troje zajedno, tu su uglavnom cika i smejanje. Svakim danom otkrivamo nešto novo što je Filipu zanimljivo i u tome uživamo. Slikamo ga i snimamo po ceo dan, gotovo strogo pazeći da nešto ne propustimo. A kada je reč o sreći, najsrećnija sam kada me probudi FIlipov glas i kada mi pruži ruke želeći da se mazimo. Tada sa tatom uživamo u polučasovnom maženju i pevanju što je idealna uvertira za dobar dan.

 

Biraće svoj put

- Suprug i ja imamo divan primer od roditelja koji su podržavali sve naše izbore. Sigurno je da je ono što silite osuđeno na propast. Filip će imati prilike da se upozna i sa košarkom i sa streljaštvom, i ako poželi, sa mnoštvom drugih sportova. Na kraju, izbor će biti njegov. Ono u čemu bude uživao i šta bude zavoleo biće njegov put, a mi ćemo ga podržati šta god da odabere.

 

Nigde bez auto-sedišta

- Porodica smo koja mnogo voli da putuje - otkriva nam Ivana. - Zbog obaveza često putujemo i Filip se još od drugog meseca našao u kolima, spreman da upozna svet oko sebe. Ali u vožnju ne krećemo bez dečjeg auto-sedišta. Filip ima svoje omiljeno u kome mu je vrlo udobno, pa često ceo put prespava. Smatramo da je auto-sedište mnogo važno, zato treba da bude kvalitetno i udobno.

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara
string(0) ""
string(0) ""