Poznati roditelji

Ljubav se kruniše decom

Nijedna uloga glumca Nebojše Milovanovića (44) nije prošla nezapaženo. Od prve, Jovana Slobenovića u filmu „Lajanje na zvezde“ snimljenom 1998, preko sina bosanskog Srbina u „Buretu baruta“ do Antoana u filmu „Nigde“. Televizijski gledaoci vole ga i pamte kao kapetana Kašanina u „Vojnoj akademiji“ i narednika Perkića u „Čizmašima“. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu publika ga je aplauzima nagrađivala  za uloge u predstavama „Uobraženi bolesnik“, „Sumnjivo lice“, „Višnjik“, „Mletački trgovac“, „Paviljoni“... Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, od prestižne nagrade iz Fonda Darinka Dara Čelenić za najboljeg mladog glumca, do dve nagrade na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu - „Zlatne kolajne“ i one stručnog žirija za inventivnost - u predstavi „Stand Down sa Nebojšom Milovanovićem“.

Ipak, osim zavidne karijere ovog Valjevca, na slici njegovog života postoji još jedan veliki i važan deo koji izaziva divljenje: on je otac četvoro dece. Sa suprugom Tijanom, arhitektom, ima ćerke Veru (7) i Nadu (3), i sinove Stojana (5) i Andriju (1). A koliko je srećan otac najlepše pokazuje objava na Instagramu kada mu se juna prošle godine rodio Andrija. „Voli vas srećni četvorostruki tata! Moja Tijana donela na svet sina.“ - napisao je tada Milovanović.

U razgovoru za Baby planetu pitamo ga da li je porodica sa više od dvoje dece, što je u Srbiji najčešće, bila njegova i želja supruge Tijane i pre rođenja prvog deteta ili su to odlučili kasnije.

- Ljubav se kruniše decom, naravno ukoliko i priroda i Bog to dozvole - kaže Milovanović. - Naša želja je bila da imamo veliku porodicu. Ali, čovek mora biti skroman i svestan da nije sve do njega da bi se stvari i desile po njegovoj dubokoj i istinskoj želji.

Dolazak na svet svakog od njih, a i njegove reakcije su mu, kako kaže, donele različito životno iskustvo. 

- Očevima je osećanje nejasno i konfuzno kod prvog deteta - priča Milovanović. - A kasnije sam bio srećan da su mama i beba dobro. To je bilo najvažnije.

Dve devojčice i dva dečaka - ima li išta lepše?! Ne možemo a da ne pitamo koliko su međusobno slični ili je u prvim godinama svako od njih priča za sebe, iako nesumnjivo postoji ona tajna veza, zajednička crta za sve četvoro.

- Svi su različiti u velikoj meri - govori Milovanović. - Pre svega razlika u polovima je izrazita, a i u karakteru. Zajedničku crtu želimo da im usadimo, a to je odrastanje u srećnoj sredini.

Ne spori naš sagovornik da ga je roditeljstvo promenilo. Kaže da promena kreće od rođenja deteta i da kasnije postaje dinamički proces koji ima svoje oscilacije, ali svakako ispunjava  čoveka i čini ga boljim.

- Dok odrastaju, vaspitavamo ih uglavnom tradicionalno, ali se istovremeno rukovodimo svojim roditeljskim instinktima - otkriva nam Milovanović. - Kada je reč o njihovom vaspitavanju i stasavanju, najvažnije nam je da postignemo da budu svoji ljudi, srećni u svojim izborima posla i okruženja. To je, verujem, za roditelja najvažnije.

Da Tijana i Nebojša Milovanović poštuju tradiciju pokazao je i izbor dečjih imena. Jer stara imena Vera i Nada oduvek zvuče optimistično i okrenuta su budućnosti, dok Stojan i Andrija imaju onu finu tradicionalnu patinu. Na pitanje zašto su odabrali baš ova imena za svoje potomke, Nebojša odgovara:

- Hteli smo da imena imaju značenje, da budu posebna, naravno ne po svaku cenu, i da im znače u životima. Po onoj staroj latinskoj izreci „Nomen est omen“ što znači „ime je znak“.

Slobodno vreme, kada su sve šestoro na okupu, Milovanovići po rečima našeg sagovornika najradije provode u parkovima, prirodi, u šetnji i vožnji  bicikla, trotineta i kolica, u odlasku na nedeljne liturgije i posle u zajedničkim druženjima. To su im, kaže, najdraži trenuci.

- U odgajanju i podizanju dece nemamo neposrednu pomoć baka i deka - priča Milovanović. - Imamo, naravno, ljubavi koju i deci i nama pružaju iz daleka ili kada odemo u naše rodne gradove. Sami smo a povremeno imamo ženu koja nam je ispomoć u kući.

 

Tata na TV-u

Kako reaguju vaša starija deca kad vide tatu na TV-u, a kako najmlađi Andrija?

- Andrija samo konstatuje tatu, a „tata“ mu je i bila prva reč kada me je ugledao na televiziji. Troje starijih su se već navikli pa znaju i da je to razlog mog odsustva iz kuće - kaže Nebojša Milovanović.

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara
string(0) ""
string(0) ""