Poznati roditelji

Voleti svoje dete je i lepota i strepnja

Čovek je biće odnosa. Bez odnosa s Drugim nema pravog života i razvoja ličnosti. Kada je taj Drugi tvoje dete, tvoja krv i tvoja duša, onda se srećemo sa dvostrukom odgovornošću. Na jednoj strani želimo da razvijemo slobodan odnos sa detetom, usmeravajući ga ka životnim vrednostima koje smatramo da su važne, u skladu sa našim vaspitanjem, uverenjima i, iznad svega, verovanjima. Na drugoj strani sve vreme imamo u vidu da je dete svoje, da ima svoj život, da će jednom porasti i otići od nas, da ima slobodu da izabere život kakav misli da treba da živi. U toj slobodi voleti svoje dete je i lepota i strepnja.

 

Ovim predivnim rečima o roditeljstvu govori Miloš Nikolić, jedan od naših najuvaženijih multiinstrumentalista, doktor muzičke umetnosti iz oblasti klarineta, prvi profesor kavala u srpskom školstvu, umetnik na tradicionalnim muzičkim instrumentima kavalu i gajdama. Ljubav koja prožima svaku njegovu izgovorenu reč o ćerkama Nadeždi (15) i Veri (5) čini se da je beskonačna. Dok govori o minulim godinama očinstva, kaže da u svakom odrastanju ima mnogo izazova, ali da se uvek trudio da ih rešava s ljubavlju i strpljenjem.  

- Najzahtevnije je posvetiti im dovoljno pažnje, zbog nedostatka vremena, kao i zbog činjenice da njih dve ne žive zajedno - priča Nikolić. - Beskrajna ljubav i nežnost koja postoji među nama nešto je čega nema ni u jednom drugom odnosu. Trudim se da osluškujem ćerke, da im dam do znanja da ne postoji problem koji se ne može rešiti i da su roditelji uvek uz njih. Nekada to nije lako, ne može odmah već samo s velikim strpljenjem. Nekada se i vikne, na šta nisam ponosan. 

Pamti dobro naš sagovornik i svoje emocije kada je saznao da će postati otac i kada su njegove ćerke došle na svet. Iako su ta dva iskustva potpuno različita, osećanja su bila iskonska i jedinstvena.

- Mislim da svaki roditelj zauvek čuva u sebi osećanje kada je saznao da će postati tata ili mama, kao i period trudnoće, koja nije samo mamima nego i tatina - nastavlja Nikolić. - Stariju ćerku, nažalost, nisam uspeo da dočekam u porodilištu, ili da prisustvujem porođaju. Čekali smo se 11 dana jer sam u to vreme bio na takmičenju za pesmu Evrovizije u Istanbulu sa Željkom Joksimovićem. Nadao sam se da će rođenje biti malo kasnije, ali se dogodilo na Đurdevdan 2004, drugi dan pošto smo došli na takmičenje. Tako je njeno rođenje bilo glavna evrovizijska vest tih dana, i tamo i ovde, na državnoj televiziji. Drugu ćerku sam dočekao uživo, jer sam prisustvovao porođaju. Sve su to tajne velike, kao što je i sam život tajna. Čini mi se da nismo dovoljno ni svesni veličanstvenosti samog događaja rođenja deteta i tajne života koja se dešava pred nama od trenutka začeća. Na primer, čudesni trenutak kada Vera prestaje da plače čim je babica stavi na majčine grudi... Tajna velika.

Našeg sagovornika većina javnosti doživljava kao tradicionalistu, pre svega zbog prepoznatljivog, ali osobenog dela i nastupa. Zato se s pravom očekuje da je takav i u vaspitavanju svoje dece. Ali on je i u toj oblasti očinstva iz tradicije preuzeo ono najlepše: - Osnovni metod vaspitavanja je ljubav koja u sebi nosi i odgovornost za Drugoga. Nije lako uvek postaviti granice, ali ljubavlju se sve rešava. Dati podršku detetu, pohvaliti ga za svaki trud koji ne mora uvek da bude uspešan, ono je čega se držimo. Mada, trudim se da mnogo grešaka koje sam pravio sa starijom ćerkom ispravim sa mlađom.

Kada je u slobodno vreme zajedno sa ćerkama, otkriva nam, grljenje i maženje su uvek na prvom mestu, a potom i odlazak u parkić, šetnja, zajedničko gledanje crtanih, poseta prijateljima...

Da li će Nadežda i Vera Nikolić krenuti očevim muzičkim stopama ili će birati svoj put, pokazaće vreme. Buduće izbore i odluke svakako će im olakšati iskrene reči njihovog oca Miloša:

- Znam sigurno da ću im biti podrška do kraja života. Samim tim i pri izboru zanimanja. To mora da bude njihova odluka.

 

Privrženost

O tome kako vidi odnos sa ćerkama za 10-15 godina, Miloš Nikolić kaže:

- Voleo bih da ostane obostrana privrženost i da ih životni putevi ne odvedu suviše daleko od nas roditelja. Od sebe očekujem da im budem podrška na svakom polju, naročito onom duhovnom. Od njih pak očekujem, i to im želim, da uzrastu u dobre ljude koji će posvetiti život uzvišenim ciljevima, svojim talentima, darovima i znanjima koja steknu služeći bližnjima, a samim tim i sebi.

 

Umetnički treptaj

Na pitanje koliko su Nadežda i Vera slične i različite, naš sagovornik odgovara:

- Obe su preosetljive. Nekad čak i ne primetim sam nego starija kaže kako je mlađa ista ona kad je bila mala, da isto reaguju u nekim situacijama. Obe imaju neku odsutnost, zamišljenost, umeju mislima da odlutaju. Verovatno je to taj umetnički treptaj u njima. Istovremeno su i različite, i u tome je lepota. Nadežda je manje organizovana dok je Vera prava vrednica. Mnogo se vole i brižne su jedna prema drugoj.

 

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara
string(0) ""
string(0) ""