Razvoj deteta

Džudo stvara boljeg člana zajednice

Svaka fizička aktivnost od ogromnog je značaja za razvoj dece, jer se razvoj centralnog nervnog sistema (CNS) stimuliše pokretom. To je tako od prvog pokreta u majčinom stomaku, a naročito je važno posle rođenja budući da svaki pokret pozitivno utiče na razvoj mališana. Kontrola pokreta dolazi sa njihovim ponavljanjem. Najpre su oni vrlo prosti, a kasnije složeni i deci pomažu da uspostavljajući kontrolu nad telom razvijaju kognitivne funkcije. Jasno je da se stimulisanjem dece da se pokreću i  rešavaju konkretne zadatke pozitivno stimuliše i razvoj CNS-a.

Ovako o važnosti fizičke aktivnosti, rekracije i sporta kod najmlađih govori naš poznati džudista, ugledni džudo trener Branko Rašović, osnivač džudo kluba „Hrabro srce“ u Beogradu. Dodaje i da mališani već sa tri - tri i po godine mogu organizovano da se bave fizičkom aktivnošću kojima se uvode u pravilan odnos prema sportu.

- To se pre svega odnosi na sportske školice u kojima prvenstveno vladaju dečje igre, elementarna kretanja i osnovne vežbe - objašnjava Rašović. - Tako se deci  na interesantan način približava organizovana aktivnost, vežbanje u grupi i postepeno socijalizovanje. Najvažnije je da oni jedva čekaju da idu na trening i da, kada izlaze s treninga, imaju osmeh na licu.

 Od šeste-sedme godine, kaže naš sagovornik, deca već na malo ozbiljniji način mogu da se bave sportom i dobijaju prva i osnovna znanja iz sporta koji ih  interesuje. Stručnjaci koji rade sa njima, naravno, moraju da budu svesni njihovog uzrasta te da i sam ulazak u sport bude takav da se deca i dalje najveći deo treninga igraju, a manji  odvoji za malo ozbiljnije učenje. Kako dete sazreva, to se ozbiljnije učenje povećava.

- Mislim da je atletika bazičan sport, jer se u njoj koriste sva prirodna kretanja iz dečje igre kao što su trčanje, skokovi i bacanje predmeta - kaže Rašović. - Takođe, stručnjaci koji se bave drugim sportovima koriste sva ova kretanja u razvoju svojih vežbača, a na to potom dodaju specifičnosti sporta kojim se bave. Grupa borilačkih sportova je velika porodica, a izdvaja ih što osim kognitivnih funkcija i fizičkog zdravlja deteta razvijaju i sposobnost samoodbrane. To je izuzetno važno i za dete i za okruženje u kom se nalazi.

Kada je reč o uzrastu u kom se može otpočeti sa treninzima, naš sagovornik naglašava:

- Zavisno od biološke zrelosti mališana, počinje se od šeste-sedme godine. Džudo, međutim, nema granica u godinama, jer je ovaj olimpijski sport prvestveno veština. Tako majstor džudoa može postati svako bez obzira na uzrast. Roditelji treba da znaju zašto da opredele svoju decu u džudo. Da bismo im pomogli u odluci, potrebno je da znaju da je krajnji cilj džudoa „stvoriti boljeg člana zajednice“. Danas su se klubovi malo udaljili od ovog cilja jer su kao glavni cilj postavili takmičarski rezultat. Zato roditelji osim aktivnost treba da biraju i ljude koji će raditi s njihovom decom.

Džudo podstiče i kognitivne i fizičke sposobnosti. Kao sport, po rečima našeg sagovornika, izuzetno je zahtevan, ali upravo zato i podstiče razvoj sposobnosti dece.

- Od džudoa se dobija kompletan razvoj psihofizičkih sposobnosti, sistematičnost, upornost, samopouzdanje, socijalizacija u okviru grupe, a istovremeno i jaka individualnost, fer-plej, poštovanje drugih, prepoznavanje svog trenutnog položaja u grupi. Na primer, uče da razlikuju i finese, jer iako imaju isti pojas, nemaju isto znanje, pa onaj bolji u vrsti stoji ispred onog ko treba da ga dostigne - objašnjava Rašović. - Džudo omogućuje i prepoznavanje sopstvenih mogućnosti i potrebu odlučnog reagovanja kada situacija to zahteva. To se vežba u slobodnim borbama, randorijima, i džudoka treba da prepozna kada može da primeni naučeno tako da bude uspešno. Ako se pak  posmatra od strane okruženja prema pojedincu, okruženje dobija vrednog, razumnog, odlučnog, onog ko razlikuje dobro od zla, altruističnog, dovoljno čvrstog i u kritičnim situacijama staloženog člana.

Na pitanje koliko puta sedmično bi trebalo trenirati džudo, zavisno od uzrasta dece, naš sagovornik odgovara:

- To presuđuje koji cilj treniranja imaju deca i roditelji. Ako žele pravilan razvoj, dobro je rekreativno vežbanje. Za amatersko-takmičarska dostignuća važan je rezultat ali i ostale aktivnosti. Ukoliko streme profesinalnoj karijeri, tada je sve podređeno rezultatu, pa zavisi od  biološke zrelosti dece i uslova u kojima se trenira.

 

Za svakog ponešto

  • Džudo mogu da treniraju svi, jer u bašti koju je posadio osnivač džudoa Jigoro Kano ima za svakog ponešto - naglašava Branko Rašović. - To znači da mogu da ga treniraju oni plašljivi i postaće odvažniji; prekomerno odvažni postaće umereniji i razumniji; slabi će posatati jači: jaki će naučiti da kontrolišu snagu; mršavi će ojačati svoje telo; gojazni mogu da smršaju...

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara
string(0) ""
string(0) ""