Trudnoća

Kod odojčadi su najčešće alergije na proteine kravljeg mleka

Alergija predstavlja poremećaj imunskog sistema koji se javlja kod nekih osoba,  a  ispoljava se neadekvatnom i u značajnom broju slučajeva veoma burnom reakcijom na antigene (alergene) koji stupaju u kontakt sa organizmom preko organa za varenje, disajnih puteva, kože ili na neki drugi način.
Ovako profesor dr Nedeljko Radlović, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu,  ukratko  objašnjava šta su alergije i kako alergeni mogu dospeti u organizam. On, takođe, naglašava da se, osim kod dece i odraslih, alergije mogu javiti i kod odojčadi.  
- Oko dva do dva i po odsto odojčadi ispoljava alergiju na proteine kravljeg mleka, a ređe na proteine jaja i druge namirnice - kaže prof. dr Radlović. - Genetska predispozicija, razvojni nedostatak imunoglobilina A, veštačka ishrana ili dohrana, nedostatak vitamina D, ponavljane crevne infekcije i primena antibiotka u trudnoći predstavljaju osnovne faktore rizika za razvoj alergije. Iako se javlja i posredstvom majčinog mleka, u 85 odsto slučajeva alergija na proteine kravljeg mleka nastaje u okviru veštačke ishrane ili dohrane.  
Po rečima našeg sagovornika, postoji više različitih tipova alergijske reakcije, a najčešća je ona koja se ispoljava koprivnjačom i crvenilom oko usta. 
- U težim slučajevima može da dođe do otoka kapaka, ušnih školjki, ruku, nogu, ili otežanog disanja - objašnjava prof. dr Radlović. - U ekstremno retkim slučajevima javlja se reakcija tipa anfilaktičkog šoka. Trećina dece koja dobiju ovu vrstu alergije tokom kasnijeg života boluje od bronhijalne astme ili alergijskog konjuktivitisa. Drugi tip alergije na proteine kravljeg mleka, koji najčešće pogađa bebe tokom prva tri meseca po rođenju, prepoznaje se po krvavoj dijareji, odnosno gubitku krvi preko stolice. Ova vrsta alergije gotovo redovno iščezava kada dete navrši 12 meseci. 
S obzirom na to da ispoljavanje alergije kod još malih beba često izaziva uznemirenost i strepnju roditelja, profesor Radlović naglašava da je najvažnije da roditelji odojče odnesu na pedijatrijski pregled da se utvrdi šta je uzrok alergije. Na osnovu dobijenih rezultata pedijatar će propisati i budući način ishrane bebe.  
- Kravlje mleko se ukida u ishrani majke ukoliko je alergija posredovana njenim mlekom, odnosno detetu ako je na veštačkoj ishrani ili dohrani - kaže prof. dr Radlović. - Dete na veštačkoj ishrani mora da se hrani specijalnim mlekom, to jest mlečnom formulom baziranom na ekstenzivnom proteinskom hidrolizantu. U ovim preparatima belančevine su polusvarene i ne izazivaju alergijsku reakciju. Ovakav preparat bebama je istovremeno i hrana i lek, a dobija se uz lekarski recept. U malom broju slučajeva moguća je alergija čak i na ove preparate. Tada se odojčetu daje specijalna mlečna formula u kojoj su belančevine dovedene do nivoa aminokiselina. 
Kada je reč o mišljenju uvreženom u našem narodu da alergije kod odojčadi mogu da budu povezane sa ishranom majke u trudnoći, naš sagovornik kaže da takva uzročno-posledična veza ne postoji. 
- Ima studija koje pokazuju da lišavanje određene vrste hrane u trudnoći ili tokom dojenja zapravo ima kontraefekat - naglašava prof. dr Radlović. Dokazano je, naime, da takozvana preventivna eliminacija visokoalergogene hrane kod trudnice i dojilje nije u vezi sa pojavom alergija kod odojčadi. Često se može čuti da tudnice ne bi trebalo da jedu, na primer, kikiriki jer njihovo dete kasnije može da ima alergije, ali prema savremenim saznanjima to je zabluda. 
Poslednjih decenija primetno je i da sve više mališana ima atopijski dermatitis. Kako profesor kaže, reč je o kutanoj (kožnoj) alergijskoj reakciji najčešće uzrokovanoj nekim alergenom hrane. 
- Atopijski dermatitis je je relativno čest u prvim mesecima po rođenju, ali znatno češći kod odojčadi koja su na veštačkoj ishrani u odnosu na onu koja se hrane majčinim mlekom - objašnjava prof. dr Radlović. - Budući da se svi potencijalni alergeni koje majka unosi prenose u njeno mleko, atopijski dermatitis se viđa i kod odojčadi koja sisaju. Problem je, naravno, mnogo češći i teži kod odojčadi na veštačkoj ishrani. Leči se izbacivanjem iz jelovnika majke određenog alergena, kao što su belančevine kravljeg mleka, jaja ili druga hrana ako je alergija posredovana njenim mlekom, odnosno deteta ako se ono veštački hrani. 


Imunitet

- Sa medicinske tačke gledišta imunitet predstavlja vrlo složen sistem koji nas čini otpornim na različite infektivne uzročnike, poput virusa, bakterija, parazita ili gljivica, i na njihove toksine, kao i na neadekvatne unutrašnje sopstvene činioce, kao što su istrošene odnosno dotrajale i tumorske ćelije. Imunitet se klasifikuje na urođeni i stečeni. Urođeni je genetski određen i zasniva se na različitim prirodnim barijerama, kao što su koža i želudačna kiselina, zatim na aktivnostima određene vrste belih krvnih zrnaca i različitih nespecifičnih odbrambenih proteina. Stečeni imunitet čine antitela kao specifičan odgovor na kontakt sa nekim infektivnim agensom ili na vakcinu - objašnjava prof. dr Nedeljko Radlović. 
 

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara
string(0) ""
string(0) ""