Zdrava beba zdravo dete

Fizička aktivnost najbolja prevencija gojaznosti dece

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije broj gojaznih se od 1975. godine do danas utrostručio. Istraživanja pokazuju da je trećina svetske populacije gojazna ili prekomerno uhranjena, a među gojaznim je sve više dece i adolescenata. U dečjem uzrastu gojaznost je postala pandemija sa kojom se suočavaju i roditelji i zdravstvene ustanove širom sveta.  Zna se i da su direktna posledica gojaznosti u dečjem uzrastu mnogobrojne bolesti, kao što su dijabetes tip 2, kardiovaskularna oboljenja, poremećaji koštano-zglobnog sistema,  respiratorne bolesti uključujući astmu i noćnu apneu (prestanak disanja u snu), poremećaji funkcije jetre, smanjena plodnost... 


Epidemija gojaznosti među decom, nažalost, nije mimoišla ni Srbiju - svako treće dete ima višak kilograma, a gotovo 10 odsto njih je gojazno. Zabrinjava i što se ove brojke povećavaju iz godine u godinu, kao da se zaboravlja da je gojaznost hronična i podmukla bolest koja počinje u dečjem dobu. A koliko joj doprinosimo pokazuju istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ koja otkrivaju da 43 odsto đaka u Srbiji svakog dana jede slatkiše!  
- Stalan porast broja gojazne dece u Srbiji primetan je poslednjih tridesetak godina, i ako smo po nečemu slični razvijenom svetu, onda je to, nažalost, sve veći procenat gojaznih mališana - kaže doktor medicinskih nauka Sergej Ostojić, profesor Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta u Novom Sadu. - Rezultati našeg istraživanja o učestalosti gojaznosti dece u Srbiji iz 2016. godine, realizovanog pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije, nisu ohrabrujući jer pokazuju da 23,1 odsto dece ima prekomernu telesnu težinu, a oko 70 odsto nije dovoljno fizički aktivno. Osim toga, pokazalo se da je gojaznost gotovo jednako zastupljena među dečacima i devojčicama i da je posebno prisutna u sredinama s manjim nivoom urbanizacije i lošijim socijalnim razvojem. Za takvo stanje odgovorni su brojni faktori. Tu su pre svega lošije životne navike stečene u porodici, kao što su nepravilna ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti. Ukoliko deca nastave sa ovakvim načinom života, vrlo rano mogu da obole od šećerne bolesti, visokog krvnog pritiska i drugih oboljenja koja prate prekomerne telesne mase. 


Kada je reč o ishrani dece, naš sagovornik naglašava da većina njih, ali i njihovih roditelja ne zna dovoljno o zdravoj ishrani. Tako je i sa znanjima o korisnim efektima redovnog vežbanja. 
- U jelovnicima najmlađih sve je manje zdravih namirnica, kao što su povrće i voće, a sve više brze hrane i slatkiša - objašnjava prof. dr Ostojić. - Ovakva hrana je bogata kalorijama, prostim šećerima i zasićenim životinjskim mastima. Uz sve to izražen je i nedostatak fizičke aktivnosti, jer deca sve više sede ispred računara i televizora ili sa tabletima i mobilnim telefonima u rukama, a sve manje učestvuju u igri, sportu i rekreativnim aktivnostima. Zaboravlja se da samo dovoljno fizički aktivno dete može da se hrani kaloričnijim namirnicama a da ne postane gojazno, jer će višak unete energije brzo da potroši.
Gojaznost, po rečima našeg sagovornika, narušava zdravlje mališana, kako u detinjstvu tako i u budućnosti. 
- Ona je direktno povezana s povećanom stopom obolevanja od različitih bolesti - podseća prof. dr Ostojić. - To najbolje ilustruje podatak da se kao posledica gojaznosti u dečjem uzrastu učestalost hipertenzije povećala više od tri puta. Gojazno dete je nesigurno i depresivno, a često i obeleženo od svoje okoline, što je za mališane poseban psihološki problem. 
Pravilan izbor namirnica, konzumiranje voća i povrća i redovna fizička aktivnost glavni su faktori u prevenciji gojaznosti i njenih posledica. 


- Za prevenciju gojaznosti deca treba da budu fizički aktivna najmanje 60 minuta svakog dana u nedelji - savetuje prof. dr Ostojić. - Korisno je i da imaju pola sata intenzivnih fizičkih aktivnosti tri do četiri puta sedmično, kako bi postigli i održali dobar nivo kardiovaskularne kondicije i zdravlja. Ukoliko je takav tempo nemoguć, treba da im se obezbede barem dva bloka od po 15 minuta ili tri od po 10, u kojima se mogu rekreirati prema afinitetu, starosti, polu i nivou kondicije i emocionalnog razvoja. Povećan nivo fizičke aktivnosti povezan je s povećanim očekivanim trajanjem života i smanjenim rizikom od pojave kardiovaskularnih oboljenja. Rekreacija, takođe, dovodi do poboljšanja fizičkog, psihološkog i socijalnog zdravlja.


Aktivan način života

- Fizička aktivnost pomaže u kontrolisanju telesne mase, ali i smanjuje krvni pritisak, povećava nivo dobrog holesterola, smanjuje rizik od pojave šećerne bolesti i pojedinih malignih oboljenja, poboljšava psihološko zadovoljstvo, jača samopouzdanje i zadovoljstvo. Deci je sasvim dovoljna i dugotrajnija šetnja sa roditeljima, vožnja rolera ili bicikla ili igranje lastiša. Najvažnije je da usvoje zdrav, aktivan način života - poručuje prof. dr Sergej Ostojić.
 

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara
string(0) ""
string(0) ""