Zdrava beba zdravo dete

Prevencija kroti buru zbog polena

Kijanje, pojačan sekret iz nosa i peckanje u očima uobičajene su reakcije alergičnih na polen drveća, trava i korova, na kućnu prašinu, plesni (buđ), dlake i epitel (perut) životinja. Ukoliko pacijenti imaju ove simptome, reč je alergijskom rinitisu, tj. upali nosa, koji može biti sezonski (intermitentni) ili sporadični (perenialni). 
Tegobe ovih pacijenata startuju od februara kada počinju da cvetaju leska i jova, a završavaju se u novembru, s krajem cvetanja ambrozije i pelina. Dokazano je i da im više od 30 zrna polena u kubnom metru vazduha izaziva reakciju, dok je samo osam zrna polena ambrozije dovoljno da pokrene buru. Najveća koncentracija polena drveća u vazduhu je tokom proleća, polena trava od proleća do sredine leta, a polena korova najviše ih ima u kasno leto i ranu jesen. Za buđ, međutim, ne postoji sezona, odgovara joj vlaga, magla i oblačno vreme, a ima je i u prostorijama i u spoljašnjoj sredini.   
- Upala nosa je alergijska imunska reakcija koja je posledica kontakta sa alergenima spoljne sredine - kaže primarijus dr sci. med Jasminka Šojić-Rajčić, specijalista interne medicine, imunolog-alergolog Poliklinike „Alfa MEDICA“. - Alergičnima je dovoljan i najmanji kontakt s nekim alergenom pa da počne pojačano lučenje sekreta, zapušenost nosa i kijanje. Dokazano je, međutim, da se trećini obolelih od alergijskog rinitisa javljaju simptomi alergijske bronhijalne astme, a 75 odsto pacijenata koji boluju od bronhijalne astme ima i rinitis, pa je izuzetno važno da lekar specijalista pacijentu postavi pravilnu dijagnozu.
Ona se, po rečima naše sagovornice, postavlja uz kliničku sliku i tegobe koje navodi   pacijent, i obavezno pomoću testova „in vivo“ i „in vitro“. 
- Test „in vivo“, takozvani PRICK, radi se na koži podlaktice - objašnjava dr Šojić-Rajčić. - Jednostavan je, bezbolan i pouzdan način za brzo otkrivanje specifičnih antitela koji učestvuju u imunološkim reakcijama. Ukoliko, pak, pacijent ima  kontaktni dermatitis, neke druge promene na koži ili je već uzimao lekove protiv alergija, antitela koja izazivaju reakcija određuju se direktno iz krvi, testom „in vitro“.  
Izbegavanje kontakta sa alergenom, kako kaže doktorka, najbolja je prevencija alergijskog rinitisa, ali i jedna od važnih mera lečenja.
- Osim toga, ovo oboljenje leči se lekovima i imunoterapijom - objašnjava dr ŠojićRajčić. - Obolelima propisujemo antihistaminike, kortikosteroidne lekove, stabilizatore takozvanih mast ćelija koje imaju važnu ulogu u nastanku alergijskih reakcija i(li) antiinflamacione lekove. Ako pacijent ne želi da ih uzima ili ne daju očekivane rezultate, prelazi se na imunoterapiju koja modifikuje imunski odgovor, to jest pomaže organizmu da u sledećim sezonama i kontaktima sa alergenima nema uobičajenu burnu reakciju. Imunoterapija se sprovodi dugoročno, obično tri do pet godina, i daje dobre rezultate, jer se tegobe smanjuju i proređuju. Imunoterapija može da se sprovodi davanjem potkožnih injekcija ili sublingvalno. No, ne daje se obolelima od karcinoma i nekih autoimunih bolesti. Za lečenje alergijskog rinitisa pacijentima mnogo pomaže i fiziološki rastvor za ispiranje nosne sluznice jer smanjuje kontakt alergena sa sluzokožom nosa. 
Sagovornica Baby planete kaže da alergeni ne mogu da se izbegnu i neophodna je prevencija kako bi se umanjio kontakt s njima. Pacijentima savetuje da u kući skinu odeću koju su nosili napolju i istuširaju se, da ne suše veš napolju u vreme cvetanja, da za rashlađivanje prostorija koriste klima uređaje sa filterima, otvaraju prozore kada je kiša jer je tada manja koncentracija polena, zatvore prozore automobila kada putuju, da kose travu predveče a ne ujutru kada je koncentracija polena najveća te da obavezno stave masku s filterom.
- Ukoliko su pacijenti alergični na kućnu prašinu, u spavaćoj sobi ne treba da drže suvišne predmete i materijale koji privlače prašinu – kaže dr Šojić-Rajčić. – Osim toga, važno je da prašinu brišu vlažnom krpom, koriste usisivače na paru i da za stan biraju lakoperive prostirke i zavese.


Presudna genetika

- Geni su presudni u mehanizmu nasleđivanja alergijskih reakcija, ali ima i pacijenata koji nemaju genetsku predodređenost, ali im je organizam s vremenom postao osetljiv na alergene. Slikovito rečeno, kada neki antigen dospe u telo,on „posmatra“ organizam. Već pri drugom kontaktu odreaguje sa antitelom, veže se na ćelije koje učestvuju u alergijskim reakcijama i oslobađa pokretača alergije - objašnjava dr Šojić-Rajčić.

Ukrštene alergije

- Ima pacijenata koji imaju takozvanu ukrštenu reaktivnost između nekih polena i hrane koja se naziva OAS sindrom. On nastaje jer su polenski alergeni po strukturi slični nekim belančevinama pojedinih namirnica. Dokazana je, na primer, ukrštena reaktivnost između polena breze i jabuke. Ove alergije najčešće se ispoljavaju pojačanom sekrecijom iz nosa, gušenjem sa sviranjem u grudima i otokom kapaka, usana, jezika - kaže naša sagovornica. 
 

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara
string(0) ""
string(0) ""