Zdrava beba zdravo dete

D3 - vitamin zdravlja i vitalnosti

Vitamin D3 je esencijalni činilac brojnih procesa u ljudskom organizmu. Otuda je njegov nedostatak, osim negativnih posledica na ravnotežu kalcijuma i fosfora, to jest skeleta i zuba, jedan od uzroka pojave različitih malignih, autoimunih, alergijskih i drugih oboljenja. 


Potrebe u vitaminu D3 primarno se ostvaruju sintezom u koži pod dejstvom sunčevih zraka, dok je hrana, izuzimajući riblje ulje, morsku ribu, crnu džigericu, žumance i mlečne formule, vrlo oskudna u njemu. Imajući u vidu savremen način života, kao i činjenicu da izlaganje suncu predstavlja veliki rizik za pojavu kožnih maligniteta, pre svega melanoma, jasno je da je čovek značajnim delom ostao bez svog prirodnog i osnovnog izvora vitamna D3. Zato ne iznenađuje što je nedostatak ovog vitamina poprimio razmere epidemije i postao globalni zdravstveni problem. 
Ovako profesor dr Nedeljko Radlović, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i predavač u Školi roditeljstva „Nada Lazić“, govori o važnosti vitamina D3, njegovim prirodnim izvorima i glavnim uzrocima nedostatka u organizmu. On, takođe, podseća da brojna epidemiološka istraživanja ukazuju da trećina dece i oko polovina odraslih u svetu ima negativan bilans vitamina D, od čega čak 50 odsto deficit u užem smislu reči. 
- To znači da su vrednosti ovog vitamina u krvi manje od 20 ng/ml odnosno 50 mmol/l - objašnjava profesor Radlović. - Prema istraživanjima obavljenim u SAD 2008. deficit vitamina D3 je registrovan kod trećine žena, četvrtine odraslih muškaraca i petine dece. Dakle, više je problem odraslih nego dece! Štaviše, jedan je od najčešćih zdravstvenih problema savremenog čoveka, približno čest, pa i češći od sideropenijske anemije, gojaznosti, arterijske hipertenzije i globalne malnutricije... 
Profesor naglašava i da brojna epidemiološka istraživanja ukazuju na porast oboljenja u čijoj osnovi bitno učešće ima nedostatak vitamina D3, te da su zato usledile preporuke da se on, bez obzira na životnu dob, mora nadoknađivati kao dodatak hrani ili u obliku suplemenata. 
- Najveći deo aktivnosti vitamin D3 ostvaruje u tankom crevu, bubregu i kostima - objašnjava prof. Radlović. - Njegova osnovna fiziološka uloga jeste regulacija koncentracije kalcijuma i fosfata u krvi, jer povećava njihovu resorpciju u organima za varenje, a smanjuje njihov gubitak u bubrezima - objašnjava prof. Radlović. - Povećava, takođe, i ugradnju kalcijuma u takozvani koštani materijal i neophodan je za rast i kalcifikaciju kostiju i zuba. A budući da je kalcijum odgovoran za rad gotovo svake ćelije organizma, jasno je da je i vitamin D3 neophodan za sve vitalne funkcije u ćelijama, kao i za  posredovanje u imunoj i hormonskoj regulaciji.
Po rečima našeg sagovornika, ukoliko organizmu nedostaje vitamina D3, kalcijum uzet hranom ne može da se resorbuje, pa se za osnovne fiziološke procese on pozajmljuje iz najvećeg depoa u organizmu – kostiju. 
- Kao posledica javlja se rahitis dece, a kod odraslih izaziva osteomelaciju, to jest omekšavanje kostiju i osteoporozu - kaže prof. Radlović. - Osim toga, nedostatak vitamina D3 nepovoljno utiče na izlučivanje insulina, povećava rizik obolevanja od malignih i autoimunih bolesti i oboljenja kože, slabi imunitet i povećava učestalost infekcija. Manjak ovog vitamina, takođe, može da izazove i osećaj neprekidnog umora i slabosti u mišićima, nesanicu i nervozu.
Kao najbolji način uzimanja ovog vitamina, naš sagovornik savetuje: - Najbolji su preparati u kojima je vitamin D3 rastvoren u prirodnom ulju iz kojeg se najbolje resorbuje i najbolje podnosi. Važno je da bude u prirodnom ulju jer je dokazano da mineralna ulja smanjuju iskoristivost ovog vitamina. Još bolje je ako je prirodno ulje stabilisano prirodnim antioksidansima, jer to stvara apsolutno najprirodniji način za uzimanje. 
Kada je reč o hipervitaminozi D3, profesor kaže da su takvi slučajevi kod dece vrlo retki i dešavaju se ako ga roditelji doziraju bez konsultacije s pedijatrom. 
- U tim situacijama se obustavlja dalji unos vitamina D3, zabranjuje izlaganje suncu, preporučuje visok unos tečnosti da bi se zaštitio bubreg od taloženje kalcijuma i stvaranja kamenca, a u najtežim situacijama primenjuju se diuretici, glikokortikoidi i druge mere - kaže prof. Radlović. 

Preporučen dnevni unos

- Preporučen dnevni unos vitamina D3, to jest količina koja obezbeđuje optimalne potrebe organizma zavisi od životne dobi - objašnjava prof. Radlović. - Do 18. godine to je 400 IJ, od 19 do 70 godina 600 IJ a posle 70. godine 800 IJ. Potrebe u vitaminu D3 prevremeno rođenog odojčeta, kao i onog s malom porođajnom težinom za gestacijsku dob takođe iznose 400 IJ dnevno, dok se trudnicama i dojiljama ne preporučuje više od 600 IJ.
 

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara
string(0) ""
string(0) ""