Mada je za parove rođenje deteta  obično emotivni vrhunac i kruna veze,  gotovo svi oni će vam reći da je jako teško dobro izbalansirati roditeljstvo i romantičnu vezu. Neprospavane noći, obaveze koje se gomilaju i konstantan umor znatno otežavaju očuvanje pređašnjeg nivoa veze  – ako se ne budite noću svakih nekoliko sati, onda tokom dana ne možete čestito ni da razgovarate, odlasci na večere, vikende i putovanja nemogući su bez njih, a seksualni život trpi. Ima i onih koji su toliko oduševljeni svojom novom, roditeljskom ulogom, da zapostave sve ostale, što može da im se vrati kao bumerang, jer će neminovno uticati na kvalitet njihove veze, posao, društveni život.

Mada je za parove rođenje deteta  obično emotivni vrhunac i kruna veze,  gotovo svi oni će vam reći da je jako teško dobro izbalansirati roditeljstvo i romantičnu vezu. Neprospavane noći, obaveze koje se gomilaju i konstantan umor znatno otežavaju očuvanje pređašnjeg nivoa veze  – ako se ne budite noću svakih nekoliko sati, onda tokom dana ne možete čestito ni da razgovarate, odlasci na večere, vikende i putovanja nemogući su bez njih, a seksualni život trpi. Ima i onih koji su toliko oduševljeni svojom novom, roditeljskom ulogom, da zapostave sve ostale, što može da im se vrati kao bumerang, jer će neminovno uticati na kvalitet njihove veze, posao, društveni život.

Dr Elen Krejdman, koja se bavila istraživanjem porodičnih odnosa, kaže da roditelji ne treba da strahuju da li deci dovoljno pokazuju ljubav i pažnju, jer će to deca najbolje naučiti iz njihovih skladnih odnosa. Ona identifikuje nekoliko problema koji često dovode do toga da se supružnici ohlade i naruše dobre odnose u braku, što neminovno loše utiče i na decu.

Brzo menjanje uloga

Tokom dana smo istovremeno i roditelji i supružnici, i poslovni ljudi i ljubavnici. Nekada je vrlo teško igrati te uloge istovremeno. Naročito pogubnim dr Krejdman navodi tepanje mužu ili ženi „mama“ ili „tata“, onako kako nas deca oslovljavaju. To guši strast i treba izbegavati.

Sindrom „ja mogu sve“

Mnogi roditelji su nespremni na veliki broj novih obaveza koje dobijaju u paketu s bebom. I dok je neke druge obaveze moguće odložiti, bebe zahtevaju sve i odmah, a roditelji se razlete pokušavajući da postignu sve. Rešenje može biti, navodi doktorka, da se sve obaveze rangiraju i naprave prioriteti, tako da ostane dovoljno vremena za odmor i zadovoljstvo bračnog života.

Robovanje rutini

Iako su rutine korisne dok odgajate decu, jer na taj način sprečavate haotičnu svakodnevicu, ipak  ne morate uvek i na sve oblasti života primenjivati zlatna pravila – rutina je najveći neprijatelj skladnih partnerskih odnosa. Trudite se da je što češće narušite i partnera iznenadite nekom sitnicom, gestom, poljupcem, da pronađete vreme samo za vas dvoje. Čak i dirigovana rutina može da pomogne – odredite nekoliko večeri u nedelji koje ćete posvetiti samo sebi (kad deca zaspe). Iako planirani, ti trenuci će veoma pozitivno uticati na vezu.

Neravnopravna podela uloga

Nije retkost da gotovo sve nove obaveze oko deteta preuzima žena. Kada se uzme u obzir da je majka ta koja ide na porodiljsko odsustvo, nije ni čudo što više obaveza pada na njena pleća, ali nikako nije razlog da i očevi ne preuzmu deo toga. Na taj način ne samo što će više uživati u očinstvu, već će žena biti odmornija i bolje raspoložena a par će imati više vremena i snage da se posveti sebi.

Šta možete da učinite?

Otklonite umor

Iako je roditeljstvo naporno, umorni i nervozni nećete biti dobri ni deci ni partneru. Priuštite sebi nekada raniji odlazak u krevet, solo izlazak da napunite baterije,  posetu kozmetičaru. Bićete preporođeni i imaćete više snage i volje.

Iskoristite svu pomoć

Bake, deke, tetke, prijateljice, komšinice, svi koji se makar i u šali ponude da pomognu koristan su resurs za preživljavanje svih obaveza -  naravno, tu pomoć nemojte shvatati olako, naučite da je cenite i da budete zahvalni, ali je nemojte ni odbijati, jer za vašu porodicu veoma mnogo znači i porodično vreme bez obaveza.

Nađite bebisiterku

Potrudite se da nađete neku osobu od poverenja ili plaćenu pomoć, koja će uskočiti kad poželite da budete sami. Možda je skupo, ali ne mora da bude mnogo često, bitno je samo da ne ostanete bez vremena za vas dvoje, a ritam i učestalost izlazaka diktirajte sami.

Pomirite se da ništa nije isto

Deca su trajno promenila kvalitet vaše veze, ali te promene ne moraju da znače da će vam biti gore. Neke navike, poput čestih noćnih izlazaka, dosadile bi vam pre ili kasnije i da nema dece. Dokle god se trudite da umesto izgubljenih pronađete nove, samo vaše sitnice, koje će vas činiti zadovoljnim, sve je u najboljem redu. Pa makar to bilo zadovoljstvo gledanja filma uz topao čaj ili vino.

Da li ste tata statista, ili angažovani tata? Da li panično dozivate suprugu kad beba treba da se presvuče, ili ste kadri da se sami izborite s tim? Biti otac, čini se, nikada nije bilo zahtevnije (a i supruge će vam reći koliko je danas teško biti supermama), ali vredi potruditi se. Istraživanje američkog Juta univerziteta pokazalo je da deca emocionalno povezanija s oba roditelja kasnije imaju znatno veće šanse za razvijanje sigurnijih veza i formiranje jakog karaktera.

            Džonatan Lev, jedan od istraživača odnosa očeva i dece, kaže da tate mogu da urade mnogo toga da bi se od početka snažno povezali sa svojim bebama i još više uživali u roditeljstvu. Iako su deca prvih meseci po rođenju više vezana za majku, to ne znači da očevi ne treba da se aktivno uključe u porodični život. Mnoge buduće tate suočavaju se sa strahovima i zbunjenošću. Pitate se kako da se povežete sa svojom bebom. Evo nekih odgovora na vaše dileme.

Strah je normalan

Očevi nemaju privilegiju da direktno dožive iskustva poput trudnoće, porođaja, dojenja i moraju na sasvim drugačiji način da dožive novo biće, kažu psiholozi. Rođenje deteta je jedna od najvećih životnih promena i veliki izazov. Sasvim je normalno da tate osećaju mnoge strahove, poput onog da li će dovoljno voleti bebu, da li će umeti da je neguju, da li će biti adekvatni očevi, da li će ih partnerke zapostaviti zbog majčinstva. Strah se prevazilazi jedino - vežbanjem. Nemojte posmatrati sa strane, probajte! Vaša beba vam neće zameriti i ako niste odmah savršeni u svemu.

Budite tu!

Prirodno je da majka, pogotovo prvih meseci, bude više s detetom, a očevi često moraju mnogo da rade kako bi obezbedili dovoljno prihoda porodici. Međutim, veoma je važno da otac od početka bude dovoljno s bebom i da se zajedničko vreme ne svede na nekoliko desetina minuta nošenja ili šetnje u kolicima. Nekad se mora žrtvovati slobodno vreme, prijatelji, dete treba da vam bude prioritet.

Uključite se u male brige

Iako istraživanja pokazuju da se najčešće očevi pronađu u ulozi nekog ko se s bebom igra, a majka u ulozi negovateljice, nigde ne piše da mora tako! Promenite svojoj bebi pelenu, uključite se u svakodnevne rutine jela, kupanja, spavanja. Napravite od toga prijatne zajedničke trenutke ili posebne rituale za vašu porodicu. Ne samo da ćete svi uživati, već ćete i beba i vi biti spremni ako mama iz nekog razloga bude morala da odsustvuje.

Učite!

Mada nema knjige iz koje ćete naučiti kako da budete dobar tata, znajte da je to odgovoran posao i da odgovore na neke dileme i pitanja (a biće ih jako mnogo) možete da potražite u stručnoj literaturi, od stručnjaka, ali i od poznanika i prijatelja koji su na sličnim roditeljskim mukama. A mnogo toga možete da naučite i od svoje bebe i da kao otac rastete s njom.

I igra, i briga

Iako je lepo igrati se s decom i na taj način provoditi vreme s njima, još je bolje, a i za vašu vezu korisnije, ako uskočite s čuvanjem i obavezama kada je mama zauzeta ili previše umorna. Besane noći zbog visoke temperature nisu “privilegija” samo mama, a osim deteta, kojem će sigurno prijati tatin zagrljaj, sigurno će vam i supruga biti veoma zahvalna što delite i one manje lepe roditeljske obaveze.

Mame, ne sabotirajte

Mnogi muškarci, i pored najbolje namere da se uključe u nove porodične obaveze i brigu oko bebe, moraju da ustuknu pored mama lavicama koje imaju potrebu da sve oko bebe rade – same. Mame, niste te bebe same donele na svet, nema potrebe da sprečavate partnere da i oni budu roditelji. Možda neće odmah baš najbolje staviti pelenu, ili će pogrešno upariti benkicu i štrample, ali to nije bitno. Bitna je pomoć posvećenog i angažovanog oca. Opustite se i prihvatite pomoć, svima ćete olakšati, a najviše sebi

Roditeljstvo dodatno komplikuje život današnje zaposlene žene jer se broj obaveza toliko poveća da se  ona pre ili kasnije zapita - mogu  li istovremeno da budem majka i da radim? Emancipacija je ženama donela pravo da se dokazuju na poslu, ali ih nije „lišila“ tradicionalnih poslova oko gajenja dece i održavanja kuće,  pa nije retkost da žene, preopterećene i rastrzane, osećaju stalnu grižu savesti  što nisu „dovoljno posvećene“, ni deci, ni poslodavcu.

- Borba polova za postizanje poslovnog uspeha je  završena, a žene to često plaćaju previsokom cenom - zaključuje dr Ketrin Hakim, sociolog, koja se bavi usklađivanjem posla i majčinstva. Njena istraživanja pokazuju da čak ni zemlje koje tradicionalno smatramo Mekom za roditelje, poput Švedske i Danske, nemaju sjajne uslove za zaposlene mame. Podaci pokazuju da u Velikoj Britaniji oko 50 odsto žena na visokim upravljačkim pozicijama nema decu, dok dobar deo onih koje se odluče za majčinstvo ostaju na jednom detetu.

Bez obzira na sve, dilema posao ili deca  najčešće nije  ženska - jer većina njih  žarko želi da se ostvari i na poslu i kao roditelj. Problem je u društvu koje im ne stvara potrebne preduslove za to.

Iako Zakon o radu zabranjuje diskriminacije s obzirom na pol, trudnoću, bračni status i porodične obaveze,  zbog čega poslodavac od žene koja traži posao ne može da zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice, realnost je, nažalost, drugačija. Tako su mnoge žene prinuđene da biraju,  odustaju od posla ili uopšte ne uspevaju da ga nađu.

Čini se da po ovom pitanju ni Srbija nije izuzetak, jer  u proseku 30 odsto Evropljanki radi manje od 30 sati nedeljno. Doduše, ženama niko ne računa onih 70 sati nedeljno koje provode održavajući domaćinstvo i baveći se decom. Komitet za jednakost polova Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u poslednjem izveštaju govori o nužnosti da se „pomire" posao i porodični život žena. Razlog je jasan: one nose najveći teret odgajanju  (na primer, svega četiri odsto muškaraca radi skraćeno radno vreme).

Ako ste jedna od mama koje žele da se dokažu na oba važna životna polja, isprobajte neke od saveta drugih žena kojima je to pošlo za rukom:

Privremeno stavljanje karijere na „čekanje“ - rođenje deteta je veliki događaj, a njegovo odgajanje ogromna obaveza. Nemojte davati šefu lažnu nadu da ćete odmah posle porođaja biti ona stara.  Potrebno je vreme da se naviknete na potpuno nov život i da u njemu uživate. Mnoge žene se trude da do momenta rađanja deteta sebi obezbede neku poziciju na poslu, da bi onda na miru mogle da se posvete detetu. Druge se odluče da prvo rode decu, pa da se poslom bave tek kada deca malo odrastu.

Tražite pomoć! Čak iako nemate „baka i deka servis“,  uvek može neko da vam pomogne oko obaveza  - familija, prijatelji, suprug naročito. Uključite ga u sve - od brige o deci, preko računa do održavanja kuće. Tako će vam ostati snage i za posao.

Fokusirajte se! Često i oni zaposleni koji najduže ostaju na poslu nisu najefikasniji. Istraživanja pokazuju da  se manje od 80 odsto radnog vremena zaista radi - prečesto proveravanje mailova, korišćenje društvenih mreža, ćaskanje s kolegama, sve su to načini na koji se smanjuje produktivnost. Zaposlene mame, kojima je veoma stalo da što pre završe posao i idu kući, svojoj deci, pripadaju produktivnijem delu i poslodavci bi trebalo to da cene.

Pregovarajte sa šefovima U našoj zemlji poslodavci i dalje nemaju dovoljno razumevanja za odgajanje dece, ne postoji klizno radno vreme ni rad sa pola radnog vremena, ali ništa vas ne košta da probate! Ako ste dobar radnik u kojeg šefovi imaju poverenja, možda će vam izaći u susret. Naročito ako im se zahvalite još boljim angažovanjem na poslu.

Rad od kuće Ako ste svesno ili prinudno neko vreme bez posla dok su deca mala, možda je dobro da razmislite o radu od kuće. To može da bude posao koji je moguće obavljati iz kućih uslova (na primer, grafički i web dizajn, prevođenje, čuvanje dece i sl.) ili može da bude pokretanje sopstvenog biznisa, u kojem ćete vi biti poslodavac i odlučivati koliko vremena će vam ostajati za porodicu.

Novopečene mame, često naviknute na druženja i izlaske, razočaraju se kada shvate koliko vremena provode kod kuće i očajno se pitaju - a  gde da idem sa bebom? Čini se da je kod nas, u Beogradu, a naročito u manjim gradovima, veoma malo „bebi frendli“ mesta. Još ako prvi u društvu „probijate led“ i proširujete porodicu, učiniće vam se kako ste osuđeni da sa bebom sedite kod kuće. Kad se malo oporavite od porođaja i uigrate, nema razloga da sa bebom ne vodite društveni  život, prilagođen ritmu i potrebama vašeg mališana.

A šta možete da učinite? Ako je lepo vreme,  stavite bebu u kolica ili maramu i krenite u šetnju. Sve dok ste na čistom vazduhu, bebi će šetnja prijati i verovatno će slatko spavati. Još bolje je ako imate prijateljicu čije je dete sličnog uzrasta kao vaše. Ako  nemate nikog takvog, u današnje vreme Facebooka, Twittera i raznih foruma o roditeljstvu mogućnosti da upoznate osobe zainteresovane za „bebeće teme“ više je nego ikada.

Jedna studija, urađena na 4.000 ispitanica, pokazala je da dolazak bebe ne smanjuje broja prijateljstava, već ga, naprotiv, uvećava! Doduše, više od polovine anketiranih izjavilo je da je izgubilo neka stara prijateljstva, ali su zato sa lakoćom ostvarili nova, uglavnom preko aktivnosti vezanih za roditeljstvo i decu.

A šta kada vodite bebu na neko javno mesto?  Najbitnije je da imate gde da je presvučete, pošto restorani i javna mesta ne mogu da se pohvale pristojnim prostorijama za presvlačenje bebe  - izuzetak su „Mekdonalds“ i savremeni tržni centri.

Mada se u poslednje vreme organizuje sve više zanimljivih dešavanja za decu - izložbe, pozorište, filmovi, pa čak i koncerti, ona su najčešće prilagođena malo starijoj deci, a ne bebama.

Praktično, jedina mesta gde možete na miru da popričate sa prijateljima su - igraonice. Većina „proverenih“ igraonica  ima dobro uređen prostor za igranje, nepušačku zonu, animatore za decu i funkcionalan deo za roditelje. Opet, ako vam je beba mala, moguće da nećete baš imati poverenja da je prepustite u ruke animatorima, naročito ako igraonica nema specijalno uređen deo za bebe. Takođe, onima koji još nemaju decu, igraonice mogu da budu pomalo čudno mesto da se nađete.

Osim časova za trudnice i priprema za porođaj, u svetu odavno postoje  i grupe za podršku u kojima se okupljaju mame posle rođenja bebe. Bilo da imaju problema sa dojenjem, ili nedoumica oko uvođenja dohrane i principa vaspitanja, u takvim grupama mogu da dobiju korisne savete vezane za njihovo dete, razmene iskustva, ali i da se - druže i sklapaju prijateljstva.

Slične stvari kod nas uglavnom organizuju nevladine organizacije kroz razne projekte i radionice namenjene mamama sa bebama. Takođe, sve je više mogućnosti da se bavite sportskim aktivnostima zajedno sa detetom, bilo da je u pitanju joga, ili, ako je dete malo veće, gimnastika i aikido.

A da li voditi bebu u goste? Ta odluka zavisi od mnogo faktora - da li je vaša beba društvena, ima li ustaljen ritam koji ćete joj posetom narušiti, i imate li kome da je ostavite na čuvanje. Kućne posete često su najbolji način da se družite, u deci poznatoj atmosferi, opušteno i prijatno. Samo, najbolje je da se posete organizuju ili primaju onda kada je dete odmorno i voljno za igru, kao i da uslovi, bilo kod vas ili u gostima, budu prilagođeni deci.

Pazite samo jedno - s kim god da se družite u prvim mesecima i godinama po rođenju deteta, ma koliko vam bilo teško, trudite se da nađete još neke teme osim  priče o mališanima. Jer, onima koji još nemaju decu, takve teme će biti dosadne i ubrzo će početi da izbegavaju druženje. A i „iskusne“ mame i tate često imaju potrebu da pobegnu od svakodnevne rutine i dilema - „da li je jeo, da li je pelena suva“? Opustite se i družite se, tako će se i vaša deca učiti društvenosti od vas.

U braku nema mesta za troje

 

Mada na prvi pogled deluje da veza dvoje ljudi zavisi isključivo od njih, svakodnevna praksa pokazuje da druge osobe, naročito roditelji supružnika, i te kako mogu da utiču na brak, čak se navode i kao razlog za razvod!

 

Istraživanje koje je nedavno sprovela web stranica „Net mams“ pokazuje da svaka četvrta žena smatra kako joj se svekrva previše meša u brak, dok 24 odsto misli da je njihov odnos toliko loš, da su pod većim stresom nego tokom selidbe.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da kod nas veliki broj bračnih parova, čak i kada dobije decu, zbog loše ekonomske situacije nastavlja da živi zajedničkom domaćinstvu sa roditeljima. Spoj više generacija na jednom mestu, uz potrebu žene da sama, bez mešanja sa strane, oblikuje život svoje porodice, dovodi do brojnih nesporazuma.

Iako su problemi sa taštom i tastom mnogo ređi, psiholozi se slažu da „taktika“ u oba slučaja treba da bude ista - potrebno je graditi odnos tolerancije i poštovanja, uz jasno određena pravila i granice. Jedino na taj način ovakve zajednice mogu da funkcionišu. Ovo je naročito važno kada dođu deca, jer se mora tačno znati ko su roditelji, a ko baka i deka, i koja su njihova „ovlašćenja“.

Da problemi sa njegovim i njenim roditeljima nisu specifičnost samo ovih prostora, pokazuje i istraživanje „Net mamsa“ u kojem anketirane žene navode da  ih svekrve previše kritikuju, gledaju sa visine i mešaju se u porodične stvari. Čak četvrtina je svoj odnos sa muževom majkom okarakterisala kao loš, a najviše im zameraju zbog nametanja osećaja da nisu dovoljno dobre za njihovog sina.

Apsolutno nije neophodno da se svi članovi uže porodice vole kako bi se međusobno poštovali i uvažavali. Ako ste vi snaha ili zet, imajte na umu neke od saveta psihologa:

• Odnos snaha, svekar i svekrva, kao i odnos zet, tast, tašta donekle je nametnut, jer ne biramo sami ljude s kojima ćemo biti u tim odnosima. Zato mu treba tako i prići, nemojte od roditelja supružnika imati očekivanja kakva imate od prijatelja ili partnera, jer njih ste - sami birali.
• Budite otvoreni i iskreni od samog početka - budući supružnici često se pokazuju u najlepšem svetlu ne bi li se što više dopali njegovim ili njenim roditeljima. Problem nastaje kad krene realni život i pokažu se osobine koje su pre toga brižljivo skrivane.
• Pomoć nije uvek samo „mešanje“ ona je i - pomoć. Današnjim roditeljima, koji su najčešće zaposleni i imaju mnogo obaveza, pomoć je i više nego potrebna. Samo, treba da imaju na umu da je pmaganje baka i deka njihova dobra volja, ne i obaveza.
• Vaspitanje dece često je „kamen“ spoticanja između dve generacije, naročito ako svi zajedno žive. Onda se u jednoj preklapaju dve porodice, sa različitim navikama, vaspitnim metodama i merilima. Najbolje bi bilo da čim se dete rodi napravite određena pravila kojih će se svi pridržavati.
• U odnosu svekrve i snahe muškarac je taj od kog mnogo zavisi. On je „razapet“ između dve žene koje voli, ali ako ne reaguje, niti postavlja bilo kakve granice, obe strane to mogu da shvate kao odobravanje i da prodube sukob. Na muškarcu je da majci objasni do koje mere može da utiče na život njegove porodice, a i supruzi da mu je majka važna i da želi da budu u korektnim odnosima.
• Imajte u vidu da ćete i vi jednog dana biti svekar, svekrva, tast ili tašta, i da ne biste voleli da neko bude nekorektan prema vama. Probajte da se postavite u njihovu kožu, te ne radite  i ne govorite ono što ni vama ne bi prijalo.
• Razmišljajte o onom što vas spaja, a ne onom što vas razdvaja. Ako prema roditeljima svog supružnika ne osećate emocije ni privrženost, svakako to osećate prema partneru. Neka vam ta osećanja budu motiv za odnos pun razumevanja i poštovanja prema njegovim roditeljima. Takođe, vaša deca najverovatnije obožavaju bake i deke, a vi sigurno ne želite da napetom atmosferom i svađama pokvarite taj njihov lep odnos.

 

 

Antrfile

Problemi s kolena na koleno

Naučnici tvrde da žene koje su imale problematičan odnos sa svekrvom, takav model ponašanja kopiraju kada i same postanu svekrve! Više od 78 odsto ispitanica iz internet istraživanja koje se nisu slagale sa svekrvom u mladosti, nisu imale dobar odnos sa snahama, a neke su priznale da stvari kojim su ih svekrve izluđivale vrlo često primenjuju na svojim snahama. Psiholozi ove rezultate objašnjavaju time da je očekivano da ponavljamo usvojene modele ponašanja.

Pravo vreme za drugu bebu

 

 

Postoji li idealna razlika između dece? Kada je pravo vreme za drugo dete, jedno je od onih pitanja oko kojih vrlo različita mišljenja imaju psiholozi, pedagozi a i roditelji. Neko želi da razlika između dece bude što manja, pa da zajedno „pregrmi“ sitne roditeljske brige, nekim roditeljima odgovara da najpre starije dete postane samostalnije i da ne zahteva stalnu pažnju, kako bi mogli adekvatno da se posvete novoj bebi.Ipak, psiholozi, a i ginekolozi slažu se da je možda između  dece najbolja razlika od 20 do 40 meseci.

 

 

Sa zdravstvenog aspekta gledano, ako žena zatrudni pre isteka 18 meseci od  porođaja, povećava se rizik od preranog porođaja i rađanja bebe manje težine. Ali i ako je razmak između dve trudnoće veći od 60 meseci, javljaju se slični problemi. Osim zdravstvenih preduslova, porodice često ozbiljno razmatraju i mnoge druge „uslove“ za proširenje: svoju emotivnu spremnost i želju za još jednim detetom, rešenost da se ponovo uhvate u koštac sa problemima roditeljstva i promene životni stil zarad još jednog člana, mogućnost povećanja troškova.

Tempiranje razlike među decom da bi se ona što bolje slagala takođe ne mora mnogo da znači. Jer, na međusobni odnos dece utiče još mnogo faktora, opšta atmosfera u porodici, pol i karakter dece, spremnost roditelja da se posvete još jednom mališanu, uticaj okoline... Mala razlika ne mora nužno da znači da će deca automatski biti bliska, da će se slagati dok su mala, ili imati prisne odnose kada porastu.

 

 

I mala i velika razlika između dece ima prednosti i mane, koje su pojedinim porodicama manje ili više bitne:

 

• Mala razlika (do 24 meseca)

• Deca rođena u razmaku manjem od dve godine najčešće mnogo vremena provode igrajući se zajedno.
• Biće vam lakše da odgajate drugu bebu jer su vam sva znanja i postupci još sveži.
• Dete uzrasta do godinu dana još nije svesno svog položaja, pa je ljubomora na mlađe dete često minimalna.
• Ali nekome je veliki teret da gotovo istovremeno gaji dve bebe, odnosno bebu i veoma malo dete.
• S druge strane, kada pregrmite naporne godine, roditeljstvo će vam fizički postati manje zahtevno daleko pre nego onima između čije dece je veća razlika.
• Možda ćete se osećati loše jer nemate vremena i energije da se posvetite starijem detetu.
• Imaćete potrebu da ih stalno poredite, što može da dovede do problema sa dečijim samopouzdanjem.

 

• Veća razlika (od 24 meseca do šest godina)

 

• Što je razlika među decom veća, starije dete je više formirano i ima svoje stavove, prioritete, pa obično i teže prihvata prinovu.
• Roditeljima često može biti fizički lakše da odgajaju decu sa malo većom razlikom.
• Teško je uskladiti porodične aktivnosti ako imate bebu dok je prvo dete aktivno i potrebna mu je pažnja.
• Postoji veliki rivalitet između dece, borba za pažnjom roditelja i često izražena ljubomora.

 

 

• Razlika veća od šest godina

• Roditeljima može da bude fizički lakše da odgajaju bebu ako im je prvo dete veće.
• Ali ponovno vraćanje u pelene i menjanje životnog stila može teško da im padne.
• Dokazano je da ako je razlika između dece veća od sedam godina, starije je već toliko formirano da prinovu ne shvata kao brata ili sestru, već više kao svoje dete.
• Malo je verovatno da će ovakva deca biti bliska u detinjstvu.

 

I mala i velika razlika

 

U porodicama gde ima više od dvoje dece situacija se često komplikuje, pa se dešava da postoji i veoma mala, ali i veoma velika razlika između mališana. Svaka od tih porodica ima specifičnu dinamiku, pa od mnogo faktora zavisi na koji način će roditelji doživljavati svako dete, kao i u kakvim odnosima će ta deca biti.

Da li ste spremni za povratak na posao?

 

Povratak na posao posle porođaja veoma je važna prekretnica u životu žene. Porodiljsko i odsustvo za negu deteta kod nas traju godinu dana i posle toga svaka zaposlena mama mora da se prilagodi na sasvim novu fazu i da uskladi posao i roditeljstvo.

Kako će neko doživeti taj buran period zavisi od mnogo faktora, pre svega da li se mama oseća spremnom za povratak na posao, da li joj je karijera veoma važna, kome ostavlja bebu na čuvanje i oseća li da će dete biti zbrinuto na pravi način dok je ona na poslu... Ipak, bez obzira na pomešana osećanja,  svaka mama može da uradi nešto po tom pitanju, odnosno da se dobro pripremi kako bi povratak na posao prošao sa što manje stresa i problema.

• Naviknite bebu na vaše odsustvo. Iako većina beba nema predstavu o vremenu, nema potrebe da se prvi put razdvojite na osam sati. Zato nekoliko meseci pre povratka na posao postepeno možete navikavati bebu da ostaje nakratko sa nekim drugim. To vreme možete da iskoristite da se malo posvetite sebi, ali i da se beba privikne na činjenicu da i neko drugi može sasvim lepo da zadovolji njene potrebe.
• Dobro razmislite u koga imate najviše poverenja što se tiče čuvanja. Bez obzira na to da li je to vrtić, baka servis ili bebisiterka, veoma je bitno da imate apsolutno poverenje u osobe koje će voditi računa o vašem detetu dok vi niste tu. Ne možete se posvetiti poslu na pravi način ako stalno razmišljate da li je dete dobro. Uporedite prednosti i mane različitih načina čuvanja deteta i izaberite onaj koji najviše odgovara vašoj porodici. Dok je dete veoma malo, možda je bolja opcija da ostane kod kuće, da bi se izbegli problemi sa bolestima koje nosi polazak u kolektiv, jer to neminovno znači majčino često odustvovanje s posla. Ipak, u zavisnosti od mogućnosti, želja i situacije na poslu, sami ćete rešiti koja je opcija čuvanja za vas najbolja.
• Razdvojte poslovno i privatno. Posle duge pauze verovatno će vam neko vreme biti teško da se uklopite na poslu, naročito ako je posao dinamičan te se tokom vašeg odsustva mnogo toga promenilo. Dajte sebi vremena da se uklopite, ali nemojte koristiti dete kao izgovor, ni opravdanje. Dok ste na poslu, koncentrišite se na ono što treba da obavite. Uostalom, ako ste produktivni, brže i bolje ćete završiti obaveze te ćete moći da se posvetite porodici. Mnogim mamama dosta znači povratak na posao kako bi se „rešile“ pomalo zamorne rutine, koja podrazumeva da su 24 sata dnevno posvećene samo bebi i njenim potrebama. Neke su veoma vezane za decu i trebaće im više vremena da se naviknu na razdvajanje. Čak i ako ne volite što ste se vratili na posao, gledajte na to kao na pozitivnu promenu, jer ćete radom doprineti da se možete bolje brinuti o svom detetu.
• Olakšajte sebi. Biti mama je već dovoljno odgovoran zadatak, a ako se na to dodaju još i poslovne obaveze, kao i briga o domaćinstvu, postaje jasno da je majci veoma teško da sve uklopi i stigne. Zato na vreme razgovarajte s partnerom oko podele obaveza, kako oko deteta, tako i kućnih poslova i ostalih stvari vezanih za održavanje domaćinstva. Teret će biti lakši ako se rasporedi, a vi mnogo zadovoljniji i spremniji da date maksimum i na poslu i kod kuće. A tako će vam ostajati više vremena da se posle posla posvetite detetu i izbegnete grižu savesti koja se neminovno javlja kod zaposlenih mama koje najčešće misle da nemaju dovoljno vremena za dete.

 

 

 

Nastavite s dojenjem

Mnoge mame misle da ako počnu da rade moraju da prestanu s dojenjem. Dojenje možete nastaviti ukoliko vi i beba to želite, između ostalog jer ono održava bliskost između majke i bebe, i može da vam pomogne da pregurate stresan period povratka na posao. Ako je beba starija, sasvim je dovoljno da ima jedan ili dva podoja dnevno, što svakako možete da uklopite sa obavezama. Ako ste počeli da radite, a beba je mala, takođe je preporučljivo da nastavite da dojite, s tim što u tom slučaju morate da nađete način da bebi ostavite dovoljno vašeg mleka za period kada niste tu.

 

Ako niste spremni

Mnogim majkama se prioriteti potpuno promene s rođenjem deteta, pa često i žene kojima je karijera bila veoma važna, brigu o detetu stave na prvo mesto i nemaju želju da se vrate na posao. Odluku da li ćete nastaviti da radite morate doneti imajući u vidu dugoročne planove za vašu karijeru (da li ćete moći ponovo da nađete posao kada poželite), da li vaša finansijska situacija dozvoljava da ne radite, kao i da li je u najboljem interesu deteta da ne radite. Vreme odustva sa posla može da se produži u dogovoru s poslodavcem, ako uzmete, na primer, neplaćeno odsustvo, ili ako beba ima zdravstveni problem koji zahteva produženu negu. U tom slučaju vaše se bolovanje produžava, o čemu u određenim vremenskim intervalima odlučuje lekarska komisija.

Da roda ne požuri

 

U prvim mesecima posle porođaja novopečeni roditelji, fokusirani na odgajanje deteta, često i ne razmišljaju previše o seksualnom životu niti o kontracepciji. Kao da zaborave da je dovoljan samo jedan odnos bez zaštite pa da žena ostane trudna, čak i veoma brzo posle porođaja. Trudnoće „jedna za drugom“ imaju i neke prednosti, ali nema potrebe da se ona desi onda kada nije željena i planirana. Zato, da roda ne požuri, o kontracepciji treba misliti odmah posle porođaja. Zahvaljujući našoj stručnoj saradnici, dr Mimi Fazlagić, specijalisti ginekologije i akušetrstva, vlasnici ginekološke ordinacije „Medison“, razjasnićemo na neke nedoumice vezane za kontracepciju posle porođaja:

1. Koji metod kontracepcije izabrati posle porodjaja?  

Žene koje su rađale imaju veliki spektar različitih kontraceptivnih metoda, i u dogovoru sa svojim ginekologom mogu da izaberu onu koja im najviše odgovara, imajući u vidu koliko je vremena prošlo od porođaja, doje li i štite li se samo od trudnoće ili i od seksualno prenosivih bolesti. Najčešće se izbor svodi na kontraceptivnu pilulu, spiralu, hormonsku spiralu ili prezervativ. Postoje i neke druge, manje poznate metode, poput kontraceptivne pene.

 
2.  Koliko posle porođaja treba obratiti pažnju na kontracepciju, neke žene su u zabludi da ih dojenje štiti od začeća?

Dojenje štiti od začeća, ali samo ako se doji na dva sata danju i noću, bez prekida. Dok se regularno doji, hormon prolaktin je visok. On inače sprečava ovulaciju, a u većim koncentracijama i ukida menstrualni ciklus. Ta vrsta kontracepcije nije sigurna, jer čim padne prolaktin, pojavi se ovulacija a da i nije bilo menstrualnog ciklusa. To su oni slučajevi kad žena otkrije da je trudna iako nije imala ciklus posle porođaja. Prema tome, kada prođe period babinja, a to je šest nedelja, i kada se žena oseti sposobnom za seksualni odnos, onda mora da misli na kontracepciju.

 
3. Ako žena doji, da li prednost dati kondomima, spirali, hormonskoj piluli?

Dok žena doji ne može koristiti kontracepcijske pilule, ali može da koristi hormonski aktivnu spiralu i, naravno, kondome.

 
4. Koja je razlika između obične i hormonske spirale (Mirene)?

Hormonski aktivna spirala je modernije sredstvo i ima prednosti. Ona luči hormone direktno u šupljinu materice, a samo zanemarljive količine dospevaju u krvotok i jetru. Obična spirala povećava obim i produžava krvavljenje, a često izaziva i upale, dok hormonski aktivna smanjuje obim krvavljenja skoro do ukidanja, a pri tom ne utiče na hormonski status i smanjuje rizik od upale.

 
5. Koliko su naše žene svesne potrebe da vode računa o kontracepciji, ili je abortus i dalje jedan od čestih „metoda“ kontracepcije?

Kod nas je jako mala upotreba svih vrsta kontracepcije. U zemljama zapadne Evrope, na primer, hormonsku kontracepciju koristi preko 50 posto žena, a kod nas manje od šest posto. Veliki je broj abortusa kod mladih i ogromno je neznanje kod  mlade populacije. Ne koriste prezervativ i veliki je broj seksualno prenosivih bolesti u populaciji od 17 do 23 godine. Imamo lažnu sliku da zbog interneta i televizije mladi imaju mnogo informacija, ali nije tako. Pre nekoliko dana došao mi je mlad obrazovan par sa trudnoćom koju nisu planirali jer su bili ubeđeni da od jednog nezaštićenog odnosa ne može doći do trudnoće, već da je za to neophodan veći broj odnosa. To je samo jedan od primera.

 

Kako biti dobar kućni računovođa?

Upravljanje porodičnim novčanikom u savremenom svetu zahteva pažljivo planiranje i dobru organizaciju, a na našim prostorima, čini se, i malo magije. S obzirom na to da prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečnoj porodici samo za hranu i račune treba 61.000 dinara, što je jedna i po prosečna plata, roditelji u Srbiji moraju da se dovijaju na razne načine kako bi zadovoljili barem osnovne potrebe cele porodice.

Ako i zanemarimo specifičnosti naših prostora i nizak životni standard, od pametnog upravljanja porodičnim finansijama možete da imate samo koristi - zahvaljujući uštedama sebi i svojoj deci možete priuštiti da ostvare neke snove. S druge strane, uz vas će mališani naučiti veoma važne životne lekcije o upravljanju novcem.

Svaka porodica ima sopstveni dogovor da li su i u kojoj meri finansije zajedničke. Onaj ko drži novčanik u kući najčešće je  odgovoran i za plaćanja, i za uštede. Ako ste dobar finansijski menadžer, svojoj porodici možete da uštedite mnogo novca.

Planiranje - važna stavka kućnog budžeta

 

Svima nam je teško da se odupremo čarima potrošačkog društva, koje je kod nas u zamahu uprkos realno maloj kupovnoj moći. Ako za dobro porodično budžetiranje postoji ključna reč, onda je to - planiranje. Ono je osnova svakog dobrog gazdovanja i doprineće da nikada ne trošite ono što - nemate.

Ako do sada niste bili vični upravljanju porodičnim finansijama, naš savet je da bar mesec ili dva zapisujete bukvalno svaki trošak koji svako od članova porodice napravi. Tako ćete steći sliku na šta vam odlazi novac i gde eventualno možete da uštedite.

Na početku meseca popišite ukupna primanja i odvojte novac za račune. Njih treba redovno plaćati ako je ikako moguće, jer neplaćanjem samo sebi tovarimo na vrat kamate, koje nekada uopšte nisu male. Posle nekoliko meseci praćenja znaćete i koliko vam otprilike novca odlazi na ishranu. Odvojte taj novac, ali se trudite da napravite plan za uštedu na tom polju. To ne znači kako treba da gladujete, jer brojni su načini kako možete da potrošite manje za isti kvalitet.

Akcije su dobar način za uštedu

Na primer, pratite akcije velikih lanaca prodavnica i kupujte na akcijama. Pažljivo planiranje obroka može vam uštedeti mnogo novca, jer ćete napraviti samo ono što ćete pojesti i nećete doći u situaciju da bacate namirnice ili spremljene obroke. Uporedite cene voća i povrća na pijaci i u marketima, pa kupujte tamo gde je jeftinije. Istraživnje APOS-a (Nacionalne asocijacije potrošača) pokazalo je da samo kupujući namirnice trgovačkih robnih marki u domaćim marketima možete da uštedite i do 27 odsto trškova za hranu!

Garderobu i obuću takođe možete kupovati na sniženjima, u autletima i slično. Kako mala deca, bebe naročito, brzo prerastu garderobu a stvari ostanu skoro nove, možete ih razmeniti sa prijateljima, ili kupiti u nekoj od radnji polovne garderobe, kakvih ima i na internetu.

Novac namenjen za kulturu, putovanja i zabavu često je skroman. Ali uz malo snalaženja svojoj porodici možete priuštiti da uživa u lepim aktivnostima, a da ne potrošite mnogo novca. Na primer, letovanje možete da uplatite kao first minute ili last minute, kada su ponude dosta jeftinije; kada putujete koristite smeštaj u hostelima jer su višestruko jeftiniji od hotela, a smeštaj je sasvim pristojan; putujte automobilom, a ne avionom i slično.

Sredstva za ličnu higijenu, kao i kozmetika, potroše priličan deo mesečnog porodičnog budžeta. Birajte proverene i efikasne proizvode koje ćete onda trošiti u manjoj količini. Kada god možete, koristite prirodne i ekološke zamene za sredstva za čišćenje. Kada kupujete kozmetiku, možete uzeti velika pakovanja, ali prvo proverite da li su zaista po jedinici mere jeftinija od malih.

Koje god metode ekonomisanja da primenjujete, najbitnije je da u svakom momentu znate koliko novca imate na raspolaganju i da ne trošite ono što nemate.  Naš narod ima lepu izreku - pruži se koliki ti je guber.

 

Saveti za uštedu

 

• U prodavnice idite samo sa spiskom i držite se njega
• Ne idite u kupovinu gladni ili umorni, tada ćete potrošiti više od planiranog
• Kupujte u velikim radnjama, na akcijama, sezonskim sniženjim
• Pri izboru namirnica birajte što prirodniju, što manje prerađenu i industrijsku hranu
• Ako ste u mogućnosti, voće i povrće nabavljajte direktno od proizvođača
• Možete čak napraviti i svoju baštu, neke biljke mogu da se gaje i u žardinjeri.

 

 

Kako krediti utiču na kućni budžet?

 

Ako planirate da uzmete neki kredit, gledajte da to nikako ne budu potrošački krediti, jer na taj način trošite novac na svakodnevne stvari. Ta računica znači da vas sve što kupite na kraju košta mnogo više. Ako je ipak u pitanju potrošački kredit, uzmite ga kada planirate veću kupovinu - nameštaja, automobila, nečeg što nikako ne biste mogli da priuštite prostom štednjom. Ovo se odnosi i na kreditne kartice, pre nego što uzmete takvu karticu dobro se raspitajte kolike su kamate i koliko će vas kupljeno na kraju koštati.

Brak i vanbračna zajednica - u braku ili ne, bez papira ne može

Brak i vanbračna zajednica su izjednačeni. Na papiru. Ali parovi koji ne žele da vezu ozvaniče pred državom u praksi se sreću sa pravnim zavrzlamama i papirologijom, pa i kada su u pitanju deca. A neka prava, poput nasleđivanja, vanbračni supružnici ne mogu ni da ostvare, ma koliko dugo bili u zajednici.

Prema slovu "Porodičnog zakona" brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca, dok je vanbračna zajednica trajnija zajednica života žene i muškarca.

U oba slučaja ne smeju postojati bračne smetnje među partnerima.

Vanbračna zajednica

- Vanbračna zajednica se teže dokazuje od braka, jer je za brak dovoljan dokaz izvod iz matične knjige venčanih. Za vanbračnu zajednicu bitna je trajnost. To znači da postoji namera i svest o trajnijem zajedničkom životu. Trajnost bračne zajednice nije u srpskom pravu objektivno određena kao što je to slučaj u zakonima nekih država gde je dokazivanje lakše. Na primer, u BiH vanbračnom zajednicom smatra se ona koja je trajala minimum tri godine, dok je u Norveškoj potrebno da partneri imaju potomke, ili da je zajednica trajala minimum dve godine - kaže za Baby planetu Uroš Nedeljković iz advokatske kancelarije “Trifković i Milovanović”.

Vanbračna zajednica u Srbiji

Iako bi to olakšalo mnoge stvari, kod nas ne postoji institucija registrovanja vanbračne zajednice, jer da postoji, onda bi vanbračna zajednica ipak bila forma braka, dodaje Nedeljković. Vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim Porodičnim zakonom. Suštinski razlika je u parčetu papira, a to ume da oteža život partnera. Jedan od većih problema je što, za razliku od bračnih partnera, vanbračni se ne nasleđuju međusobno.

Imovina u vanbračnoj zajednici

- Imovina koju su stekli za života u vanbračnoj zajednici zajednička je imovina, pravila su ista kao i kod zajedničke imovine supružnika. Pošto je teže dokazivanje njenog postojanja, vanbračni partner ne može ostvariti pravo na porodičnu penziju i ne nasleđuje vanbračnog partnera. U suprotnom došlo bi do čestih zloupotreba - pojašnjava sagovornik Baby planete. -  S druge strane, ako vanbračni partner nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog vanbračnog partnera srazmerno njegovim mogućnostima isto kao da su u formalnom braku, što i jeste suština i obaveza zajedničkog života.

Bračna i vanbračna zajednica i deca

Bračna i vanbračna zajednica su izjednačene kada su u pitanju prava dece. Dete rođeno van braka i usvojeno dete ima jednaka prava kao dete rođeno u braku, dok ranije to nije bio slučaj. Niko dete ne sme da  diskriminiše po ovom osnovu.

Brak je kao istorijska kategorija u dobroj meri nastao kako bi se znalo čija su deca. Danas, kada je medicina napredovala pa nije teško utvrditi ko je otac (ili majka), nema potrebe da brak postoji samo iz tog razloga.

- Dete rođeno van braka može naslediti umrlog roditelja isto kao i dete rođeno u braku. Roditelji, bili u braku ili ne, dužni su da izdržavaju svoju decu i da zajednički i sporazumno odlučuju o bitnim pitanjima kada se radi o njima. Roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta - dodaje Uroš Nedeljković. - Na koncu, šta je bolje, biti u braku ili u vanbračnoj zajednici? Bitno je znati da i jedno i drugo obavezuje i da se i jedno i drugo može zloupotrebiti, ali da ni jedno ni drugo nije prepreka za srećan život. Pravno posledice mogu biti razne, ali posmatrajte vanbračnu zajednicu kao neuknjižen, a brak kao uknjižen stan.

Vanbračna zajednica i papirologojia

Mnogi ljudi ne sklapaju brak jer ne žele da se gnjave sa papirima i administracijom, ali zbog birokratije na kraju im je mnogo teže da budu u vanbračnoj zajednici nego u braku baš zbog toga što se ona uvek i iznova mora dokazivati, naravno - hrpom papira.

Sporazumni rastanak

Kada se bračni partneri razvode, zakon jasno nalaže kako se postupa u dečjem interesu, uključuje se Centar za socijalni rad, dogovara se model starateljstva nad decom.

U slučaju raskida vanbračne zajednice osnovni problemi su podela zajedničke imovine, izdržavanje dece i vršenje roditeljskog prava.

To se može postići sporazumom između bivših partnera, a ako se strane ne mogu dogovoriti, odlučuje sud u postupku, kao i kod bračnih partnera.

Očinstvo u vanbračnoj zajednici

Za decu rođenu van braka otac je muškarac čije je očinstvo utvrđeno priznanjem ili pravnosnažnom sudskom presudom u parničnom postupku, pojašnjava Uroš Nedeljković i dodaje: -  Kada majka prijavljuje rođenje deteta van braka, matičar je dužan da je pouči o njenom pravu da imenuje muškarca koga smatra ocem. Ako ona imenuje muškarca koga smatra ocem deteta, matičar je dužan da ga pozove kako bi u roku od 30 dana dao izjavu o priznanju očinstva. Ako on u roku od 30 dana ne da nikakvu izjavu ili izjavi da nije otac deteta, matičar je dužan da majku upozna sa pravom na utvrđivanje očinstva sudskom odlukom.

 

 

Zdrav život za zdravo potomstvo

 

Mnogi parovi se silno iznenade kada se posle odluke o proširenju porodice mesec dana pa čak i više meseci ne dogodi ništa. Naravno, ne treba odmah paničiti, jer redovni seksualni odnosi bez zaštite najčešće ne dovode momentalno do trudnoće. Ipak, dobro je na vreme misliti o plodnosti. Kada se priča o neplodnosti, koja je u svetu a i kod nas sve veći problem, nekako je uvek žena u fokusu, iako podaci pokazuju da su procentualno uzroci infertiliteta gotovopodjednako muškarci i žene.

Muški sterilitet

- Ranije se smatralo da je muški sterilitet retkost. Sada se zna da je zastupljen u oko 40odsto slučajeva, isto koliko i kod žena, dok u 20 procenata neplodnosti postoji problem kod oba partnera - kaže za „Baby planetu“, dr Dejan Kojić, specijalista urologije Klinike za urologiju Kliničk -bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović“. - Treba istaći da savremena nauka može mnogo da pomogne u dobijanju potomstva, ali i da parovi treba da budu uporni, jer ovaj proces može da bude dugotrajan i zahtevan.

Idiopatski sterilitet

Danas se neretko dešava da se čak i ne utvrdi tačan razlog neplodnosti para. To je takozvani idiopatski sterilitet kod koga uzrok ne može da se odredi postojećim dijagnostičkim procedurama. U tom spektru nepoznatih uzroka velika pažnja pridaje se stresu i savremenom načinu života, koji nam često ne ostavlja nimalo vremena da živimo zdravije, opuštenije, u saglasju sa prirodom i sobom. Takav život se neminovno odrazi i na mogućnost da dobijemo decu onda kada poželimo. Zato je važno da povedemo računa o sopstvenim životnim navikama i očuvanju zdravlja, da uvek imamo na umu kako nam je zdravlje neophodno za zdravo potomstvo.

Lečenje neplodnosti parova

Današnja medicina je ostvarila sjajan napredak kada je lečenje neplodnosti parova u pitanju, ali je veoma bitno da se ne gubi dragoceno vreme. Zato je važno prepoznati trenutak kada otići kod lekara i krenuti sa ispitivanjima koja treba da potvrde da li je sa parom sve u redu ili postoji neki problem. Prema rečima dr Kojića, ako u periodu od šest do 12 meseci uz nezaštićene redovneseksualne odnose ne dođe do trudnoće, par treba da se obrati lekaru za pomoć i savet. Kada su u pitanju pregledi, put koji muškarci moraju da pređu manje je težak i zahtevan nego kada jer reč o ženama. Zato je nekada dobro krenuti od ispitivanja muškarca, kako bi se najpre eliminisao muški partner kao razlog zašto ne dolazi do trudnoće.

Ispitavanje neplodnosti kod muškarca

- Osnovno ispitivanje kod muškaraca započinje pregledom urologa kojim mogu da se dijagnostukuju određene urođene anomalije, kao što su nedostatak testisa (agenezija),  nespušten testis u mošnicu (kriptorhizam), proširene vene levog testisa (varikocela), kongenitalno odsustvo semevoda, ili stečene abnormalnosti, kao što su zapaljenska stanja i tumori testisa - pojašnjava dr Kojić. -  U sklopu analiza obavezno je i uzimanje dva uzastopna uzorka sperme za spermogram, i to posle adekvatne pripreme (apstinencija  tri do pet dana, odmor, izbegavanje alkohola i dr.). Spermogram podrazumeva analizu broja, pokretljivosti, oblika i postojanja patoloških formi spermatozoida, kao i neke biohemijske analize.

U zavisnosti od analize, koja može da pokaže razne poremećaje u broju, smanjenoj pokretljivosti, veći procent patoloških formi ili u kompletno odsustvo spermatozoida u ejakulatu, kao i povećan broj leukocita, zavisiće dalji koraci u eventualnom lečenju. Osim toga, potrebno je uraditi i bakteriološko ispitivanje, koje podrazumeva bris uretre i spermokulturu, budući da neke bakterije, kao što su hlamidija, mikoplazma i ureaplazma, inače mogući uzročnici asimptomatskih infekcija, mogu da budu i razlog steriliteta. U slučaju pozitivnog nalaza neophodno je sprovođenje adekvatne antibiotske terapije kod oba partnera.

Dr Kojić naglašava da se lečenju pristupa individualno, a ako je potrebno, sprovode se i dopunski testovi koji uključuju hormonska i genetska ispitivanja, biopsiju testisa. O svemu ovome odlučuju lekari, u zavisnosti od konkretnog slučaja.

Zdrava ishrana i način života su ključni u lečenju steriliteta kod mučkaraca

Bilo bi najbolje kada bi i muškarci i žene znali na koji način mogu da deluju preventivno, kako bi očuvali plodnost. Ali, navodi sagovornik „Baby planete“, nema mnogo specifičnih saveta za očuvanje plodnosti muškaraca. Uglavnom su to opšti saveti o zdravom životu, kojih i inače treba da se pridržavamo. Pre svega, tu se misli na zdravu ishranu, izbegavanje pušenja, velikih količina alkohola i opijata, navodi dr Kojić i dodaje:

- Takođe, treba da se štitimo i od svih vrsta zračenja koja emituju elektronski uređaji kao što su, recimo, mobilni telefoni, laptopovi, tablet računari i sl. Odgovarajuća fizička aktivnost i bavljenje sportom poboljšavaju opšte zdravstveno stanje organizma. U poslednje vreme veliki problem predstavljaju prekomerni rad, stresne situacije, nedovoljno i neadekvatno odmaranje, tako da, kad god je moguće, to treba svesti na najmanju meru.

U zavisnosti od uzroka, stadijuma kada je dobijena dijagnoza, kao i da li je u pitanju muški, ženski ili kombinovano infertilitet, lekari se mogu odlučiti za terapiju lekovima, hiruršku intervenciju, ili oboje.

-Terapija je uslovljena adekvatno sprovedenom dijagnostikom - pojašnjava dr Dejan Kojić. - U poslednjih desetak godina učinjen je veliki napredak u dijagnostici i terapiji muškog steriliteta. Medikamenta terapija podrazumeva primenu hormonskih preparata, lekova koji utiču na povećanje pokretljivosti spermatozoida, vitaminskih preparata i antibiotika za lečenje genitalnih infekcija. S druge strane, i hiruruške intervencije mogu da imaju veliku ulogu u lečenju steriliteta. Pre svega radi se o lečenju varikocele (podvezivanje vena), spuštanju testisa kod kriptorhizma i specifičnih mikrohirurških intervencija na semevodu.

 

 

Izazovi samohranog roditeljstva

 

Nigde nije lako biti samohrani roditelj, a čini se da je u Srbiji to posebno veliki izazov, bez obzira na to da li ste se u tom „statusu“ našli spletom okolnosti ili ličnom odlukom. I mada nisu neuobičajeni ni retki, na samohrane roditelje (naročito majke) okolina i dalje često gleda s podozrenjem. Ipak je napredak u odnosu na pre pola veka, kada je rađanje deteta van braka bilo velika sramota, očigledan, što ne znači da je samohranim majkama danas mnogo lakše.

 Samohrano roditeljstvo prate brojni dodatni izazovi, jer sve odluke morate da donosite sami, najčešće nema partnera da vas podrži i preuzme deo odgovornosti i svakodnevnih obaveza. Praktično, sve je na vašim leđima, i to zna jako da optereti roditelja.

Ni psiholozi se ne slažu oko ključnih pitanja koja se vezuju za samohrane roditelje, a jedno od najvažnijih je problem razvoda. Postavlja se pitanje da li je bolje da partneri ostanu u lošem braku, potencijalno štetnom za razvoj dece, ili da se jedan roditelj upusti u samohrano roditeljstvo, uvek komplikovano i zahtevno, čak i onda kada drugi ostaje koliko-toliko prisutan u detetovom životu.

Samohrane majke

 

U želji da nadomeste detetu oca, mnoge majke upadaju u zamku “savršenih” – onih koje na sve moguće načine pokušavaju da ispune prazninu koja ostaje zbog nedovoljnog prisustva tate. Preterano povlađivanje, nepostajanje jasnih granica i discipline, čak i zamena uloga roditelj-dete, neće pomoći mališanu da lakše odraste. Naprotiv, učiniće da se problemi nagomilaju.

Postoje, naravno, situacije kada i posle razvoda roditelji manje više ravnopravno dele obaveze prema deci i učestvuju u njihovom odgajanju i finansijskim obavezama, ali su takvi slučajevi, nažalost, danas više izuzetak nego pravilo – većina žena ne može da se pohvali time da im bivši partneri redovno uplaćuju alimentaciju. A surovost realnog života, u kojem odgajanje deteta košta, a samohrani roditelj često nema nikakve finansijske privilegije, zna dodatno da umori i obeshrabri.

Dosta psihologa smatra da je život samo uz jednog roditelja, a pogotovo ako dete i ne zna ko mu je otac ili ga ne viđa, može biti ozbiljan hendikep za mališana, naročito ako je reč o dečaku kome je u određenom periodu odrastanja veoma važno da ima mušku figuru.

Značaj podrške rodbine u samohranom roditeljstvu

            Podrška okoline, bilo da je u pitanju rodbina, prijatelji ili komšije, zna da bude mnogo manja ako je žena sama izabrala da rodi dete bez partnera nego ako je samohrana majka kao plod okolnosti, koje nije birala. Često se odluka žene da sama rodi i odgaja dete smatra sebičlukom i okolina se pita: ima li žena pravo da detetu svesno uskrati oca?

Samohrane majke kao posledica biološkog sata

S druge strane danas mnoge savremene, samosvesne žene, u situaciji kada im biološki sat otkucava, svoju odluku da rode dete “bez oca” smatraju razumnom, jer su svesne da prave prilike za stabilnu vezu u kojoj će još moći da rode dete možda neće ni biti. Ove žene odluku da postanu majke pravdaju veoma jakim materinskim instinktom i potrebom da se ostvare kao majke čak i ako nemaju odgovarajućeg partnera (pa i bez partnera uopšte, uz pomoć veštačke oplodnje).

Prednosti samohranog roditeljstva

Samohrano roditeljstvo, tvrde oni koji su bili u toj situaciji, ima i lepih trenutaka. Vi i deca možete ostvariti bliskost koja nije uobičajena za porodice sa oba roditelja. Možete iz sebe  “iscediti” neverovanu snagu i talente za koje niste znali da ih posedujete. Čak i naučnici nisu uspeli da dokažu da su deca koja odrastu uz jednog roditelja, uprkos svim zamkama i teškoćama, u bilo čemu uskraćena ili da lošije prolaze od one koja su rasla u “kompletnim” porodicama.

Samohrane tate

Kada se priča o samohranom roditeljstvu, uglavnom se misli na majke, jer u najvećem broju slučajeva njima pripadnu deca posle razvoda. S druge strane, u našem još tradicionalističkom društvu retko koji otac se oseća prijatno u ulozi jedinog negovatelja i vaspitača dece. Stoga mnogim samohranim očevima, barem u početku, teško pada da pružaju nežnost koja je deci potrebna, ali s vremenom steknu iskustvo i dorastu tom zadatku. Nažalost, često se dešava da se očevi sami isključe iz zajedničke brige o deci, ili još gore, da deca postanu “sredstvo” razračunavanja roditelja tokom i posle razvoda.

            Za decu je najbolje da prema oba roditelja gaje ljubav i poverenje i da provode vreme i sa roditeljem koji im nije staratelj, pa zbog toga treba uložiti dodatni napor i raditi u njihovom najboljem interesu.

Jedinče, ili više dece?

 

Većina nas odrasta maštajući o tome koliko dece želi da ima i kako vidi svoj porodični život u budućnosti. Međutim, često porodična realnost bude potpuno drugačija od planirane. Dilema - da li imati jedno ili više dece, jedna je od većih s kojima se srećete tokom bračnog života.

Razlozi zbog kojih se donosi konačna odluka veoma su raznovrsni: od želje, racionalnih pravdanja poput finansija, preko želje da se detetu podari brat ili sestra, pa do slučajnosti. I na nju, osim racionalnih, mnogo utiču  emotivni faktori, ali i drugi, poput ekonomskih.

Ni roditelji ni naučnici nisu načisto koji je „idealan“ broj dece. Dok ruski stručnjaci smatraju da je u idealnoj porodici potrebno da bude bar troje dece, britanski i norveški sociolozi smatraju da je i dvoje dece sasvim dovoljno...

 

Jedno dete

 

Roditelji koji imaju jedinče smatraju to lakšim i praktičnijim. Ali, retki su oni koji su sasvim sigurni u tu odluku i koji ne prolaze period preispitivanja. Neka od najčešćih pitanja koja postavljaju glase: da li ću moći sve ovo da ponovim sa drugim detetom, šta je sa poslom, karijerom, odricanjima, finansijama potrebnim za odgajanje deteta? Da li ću i drugo dete moći da volim kao prvo?

Ne samo kod nas, svuda u svetu trend porodica s jednim detetom je u porastu. U američkom časopisu o psihologiji „Psychology Today“ zaključuje se da se „idealan“ broj dece u porodici smanjuje. I mada prema anketama u  SAD samo tri odsto roditelja smatra da je imati jedno dete idealno, broj porodica sa jednim detetom poslednjih godina zabeležio je najveći rast.

 

Dvoje dece

 

Istraživanja pokazuju da se najteže donosi odluka o drugom detetu. Roditelji već imaju iskustvo, znaju koliko je odgajanje deteta važno i iscrpljujuće u svakom smislu. A i mnogi drugi faktori, poput osećanja roditeljstva, odnosa sa roditeljima, braćom i sestrama, odnos prema poslu i karijeri, stabilnost i odnosi u braku, kao i naše intimne želje utiču na ovu odluku. 

Roditelje, između ostalog, muči i potencijalno favorizovanje jednog deteta. Ali, istraživanja pokazuju da roditelji ne bi trebalo toliko da brinu o tome što imaju miljenike, već o tome kako se prema njima ponašaju.

U našem društvu je prethodnih decenija dvoje dece bilo „nepisani standard“ i ogroman broj porodica se zadržavao na ovoj društveno poželjnoj brojki.

 

Troje i više dece

 

Činjenica je da u porodicama sa više dece postoje brojne specifičnosti i kompleksnosti koje je nemoguće naći u porodicama sa jednim detetom, dok je za  decu brat ili sestra iskustvo koje se ne može ničim nadoknaditi (iako njihov odnos sačinjavaju kako pozitivne, tako i negativne emocije i iskustva).

Velike porodice, sa troje i više dece, u našem društvu nisu uobičajene, jer su se izgubile kao deo tradicije, a savremeni način života ostavlja malo manevarskog prostora za kvalitetno posvećivanje ulozi roditelja više dece. Ipak, danas je sve više onih koji su spremni da život  prilagođavaju dobrobiti svoje dece i snose sve posledice takvih odluka (ekonomske, emotivne, društvene).

 

Majke s jednim detetom srećnije?

 

Istraživanja sa Univerziteta u Pensilvaniji pokazala su da se roditeljska sreća u većini slučajeva povećava dolaskom prvog deteta u porodicu, ali da rađanje drugog i trećeg deteta ne utiče značajno na uvećanje roditeljske sreće. Naučnici tvrde da je razlog tome što veći broj dece, naročito ukoliko je manja razlika u godinama, predstavlja veći napor za roditelje, ali i bitno utiče na odnos roditelja.

U nekim zapadnim zemljama idu čak dotle da osnivaju pokrete za zaštitu žena koje žele da ostvare pravo na sreću rađanjem (samo) jednog deteta! Tako se lične želje stavljaju nasuprot hedonizmu i rađanje više dece smatra društveno nepoželjnim, upozoravaju psiholozi.

 

 

Broj dece i zdravlje roditelja

 

Deca vam mogu pomoći da doživite stotu. Tako tvrde rezultati dve velike studije sprovedene na više od milion i po ljudi. One su pokazale, s jedne strane, da majčinstvo i očinstvo blagotvorno utiču na zdravlje. Oni su manje podložni bolestima poput infarkta, srčanih oboljenja i alkoholizma od onih koji nemaju decu. Razlog je, pretpostavljaju, što roditelji zbog dece više vode računa o svom zdravlju i manje dolaze u situaciju koje mogu da ugroze zdravlje dece (kao što je, na primer, pušenje u njihovoj blizini).

Ali drugo istraživanje pokazuje suprotno - da nema mnogo stogodišnjaka koji imaju dvoje ili više dece. Razlog se nalazi u previše stresa i dodatnoj gužvi koji loše utiču na zdravlje roditelja.

Mama i tata - dvojac na zadatku

 

Nakon radosti kada ugledaju dve crtice na testu za trudnoću mnogi budući roditelji postaju zabrinuti jer shvate koliko je roditeljska odgovornost ogromna. Promene koje donosi novorođenče u porodicu toliko su velike da je potrebno mnogo vremena i truda da se svi - mama, tata i beba - naviknu jedini na druge te prilagode međusobne potrebe, životni ritam i očekivanja.

Majke kroz ceo ovaj proces prolaze vođene prirodnim instinktima i prinuđene su da život promene iz korena. Za očeve ovo često nije obavezan put. Izvor nezadovoljstva i nerazumevanja mnogih parova koji dobiju dete upravo je osećaj majke da se otac nije potpuno uključio u roditeljstvo i da ne učestvuje u porodičnim dešavanjima u dovoljnoj meri. 

Očevima često treba više vremena da u punoj meri prihvate roditeljstvo. Majka je od samog početka bolje povezana sa bebom, nosi je devet meseci u utrobi, odmah posle porođaja instintkitvno reaguje na njene potrebe i uspostavlja blikost tokom dojenja.  Međutim, iz potrebe da sve oko bebe bude urađeno na najbolji način novopečene mame ponekad znaju da odgurnu tatu i od obaveza i od zbližavanja s bebom. Armin Brot, autor knjiga „Budući otac“ i „Otac za celi život“, koje govore o ulozi oca u roditeljstvu, slaže se da je promena koju beba donosi podjednako zahtevna i za majku i za oca.

 - Psihološko putovanje trudnoćom i  porođajem nije ništa dublje i zahtevnije za majku nego za oca. I on se brine kakav će biti otac, kako će porodica ubuduće finansijski funkcionisati, koliko će se promeniti odnos sa majkom njegovog deteta - navodi autor.

U prvim nedeljama očevi instinktivno majci prepuštaju brigu oko bebe a oni posmatraju i uče. Ovakvo ponašanje potiče uglavnom od stereotipa o majčinskom instinktu.

Svi rastemo sa ubeđenjem da majke znaju sve, pa i novopečene tate nekada podlegnu takvom stavu. Otac je često nepravedno zapostavljen u našoj kulturi, jer ima sve predispozicije da bude podjednako dobar roditelj kao i majka, navodi Brot. Otac jedino ne može da doji. Od ponašanja majke u velikoj meri zavisi da li će se on kasnije uključiti aktivnije.

Mnogi psiholozi koji se bave ulogom oca i majke u roditeljstvu smatraju da način na koji će budući otac doživeti dolazak prinove u mnogome zavisi od toga kako su se oboje pripremali tokom trudnoće, navodi autor knjige:

- Nakon prvobitnog uzbuđenja kada saznate da ćete postati otac, dok je vaša partnerka trudna, pa čak i posle porođaja mogli biste se osećati pomalo besciljno. Dok ona bira trudničku odeću, bori se sa mučninama, ide u toalet na svakih 15 minuta i telo joj se menja neverovatnom brzinom, vi nastavljate da živite kao i pre. Majka ima čvrstu fizičku vezu s detetom i u trudnoći i posle porođaja, a ocu je često roditeljstvo apstraktno, čak i kada drži bebu u rukama, on se pita šta zapravo treba da radi osim što želi da bude podrška i pomoć.

Činjenica je da se ne ponašaju svi budući očevi isto - to u velikoj meri zavisi od načina kako su vaspitani, kakvo je okruženje, kakvi su ukupni odnosi njega i buduće mame. Neki se sigurno snalaze bolje od drugih dok se bore sa stresom koji donosi prinova. Jedno australijsko istraživanje pokazalo je da budući očevi u proseku dobijaju oko 1,5 kilogram tokom ženine trudnoće, jer pokušavaju da se solidarišu ili jedu zbog stresa koji ih prati dok iščekuju bebu.

Neki muškarci, ipak, po tradicionalnom obrascu smatraju da majka u najvećoj meri treba da se posveti odgajanju dece, dok je njihova briga da obezbede novac  za porodicu. Njihova roditeljska uloga često ostaje skromna, oni se drže po strani ili vreme sa decom provode isključivo u igri. Ovakve situacije veoma frustriraju majke koje imaju čitav spektar najrazličitijih obaveza koje, i pored najbolje volje, same ne mogu da ispune.

Brot savetuje očevima da probaju da promene ukorenjene obrasce i uključe se u odgajanje, ne zbog odnosa sa partnerkom već i zbog odnosa sa decom.  Istraživanja su pokazala da što se muškarac pre uključi u roditeljstvo, to će više i dugotrajnije biti uključen u njihov život.

 

Na koji način otac može da bude ravnopravan deo  roditeljskog tima:

 

• Još tokom trudnoće razgovarajte kakva su vaša očekivanja. Dogovorite se šta će ko od kućnih poslova da preuzme.
• Pokušajte da međusobno razumete promene kroz koje prolazite.
• Idite na zajedničke pripreme za porođaj ili u školu roditeljstva.
• Posle porođaja uključite ga u negu, hranjenje i uspavljivanje bebe.
• Organizujte se tako da svako ima bar 15 minuta dnevno za sebe, dok drugi roditelj brine o detetu.
• Ako beba noću traži pažnju, podelite se. Čak i ako mama doji, tata može da joj doda bebu ili da je posle podoja nosi da podrigne.
• Majke moraju da se oslobode osećaja da one najbolje znaju sve oko bebe i da imaju poverenje da će se i očevi snaći.
• Zadržite bar jedan segment života nepromenjenim – ako je otac navikao da sa prijateljima ide na fudbal, nek tako i ostane, ili ako mama ponekad ode sa drugaricama u pozorište, dogovorite se da nastavi sa tim.

 

 

 

Tate kažu - mi radimo sve

Portal Parenting.com i PR agencija Edelman neadvno su anketirali 600 tata dece do 12 godina kako bi saznali u kojoj meri brinu o njima  i kućnim poslovima, te kako se osećaju kao roditelji.

Anketirane tate tvrde da obavljaju svoj deo posla, od menjanja pelena do razvoženja u školu i na aktivnosti. Iako su ih do pre 50 godina mediji prikazuju kao smotane i izolovane, rezultati ove ankete pokazuju da 68 odsto očeva učestvuje u kupanju dece, 70 odsto u spremanju za školu, a oko domaćeg pomaže čak 80 odsto tata.  Samo tri odsto anketiranih očeva priznalo je da ne zna da menja pelene.

 

 

Gajenje pod staklenim zvonom, trend ili potreba?

 

Potreba da našu decu zaštitimo od svih nevolja prirodna je i normalna i može se pripisati roditeljskom instinktu. Ali  kako znati kad smo u toj želji preterali i decu strpali pod „stakleno zvono“. Naći zlatnu sredinu između prezaštićivanja i nedovoljne brige o mališanima jedan je od najvećih izazova roditeljstva.
- Nemoj da trčiš, oznojićeš se, pazi, voda je hladna, ne, ne možeš da voziš bicikl s drugom, neka, ja ću to da isečem, uzećemo časove ako ne možeš da naučiš... Postupci kojima roditelji prezaštićuju decu brojni su i veoma raznovrsni. Roditelji koji se ovako ponašaju nisu ni svesni da na taj način formiraju osobu koja neće moći da se nosi s problemima i izazovima u životu.

Međutim, veoma je teško odupreti se takvom ponašanju, tvrde psiholozi, jer bebe dolaze na svet bespomoćne i imamo prirodnu potrebu da ih štitimo. Nevolja je što bebe porastu i promene se, a roditeljima je veoma teško, nekada i nezamislivo, da promene svoje ponašanje.

- Posledica preteranog mešanja roditelja je to da deca odrastaju bez prilike da nauče kako da se samostalno nose sa rizicima i izazovima društvenog života, pa kasnije nisu sposobni da samostalno donose važne odluke, nesigurni su, inertni, teško izlaze na kraj sa anksioznošću i teškim emocijama -  tvrdi Hara Estrof Marano, psiholog i urednica časopisa „Psihologija danas“, u svojoj knjizi „Nacija kilavaca, visoka cena invazivnog roditeljstva“.

Ona zastupa tezu da su u savremenom svetu roditelji, u pokušaju da decu maksimalno poštede, preterali u drugom pravcu i zaboravili kako ona moraju da uče i na greškama, kao i da je jedan od najvažnijih ciljeva roditeljstva da deca odrastu u psihički stabilne i nezavisne osobe.

Nekada su deca veći deo dana provodila u jurcanju van kuće, samostalno su učila, sama vodila računa o sebi, a u školu su roditelji išli samo na roditeljske sastanke. Danas roditelji daju deci mobilne telefone kako bi svake sekunde tokom dana mogli da ih proveravaju, dok mališani najviše vremena provode „na sigurnom“ - ispred televizora i kompjutera. Zato je novinarka San Njujork magazina Lenore Škenazi dospela u žižu javnosti i pretpela salve kritika kada je svog devetogodišnjeg sina pustila da se sam vozi metroom.  „Verovala sam u svoje dete i da je dovoljno zrelo da se snađe“, izjavila je novinarka, koja je zbog ovog gesta prozivana čak i  „najgorom majkom“!

Jedno od mesta gde roditelji razmišljaju poput Škenazi je sajt „Deca bez ograničenja“ (Free range kids)  koji skuplja ideje i primere borbe protiv, kako ga zovu, paranoidnog roditeljstva, zastupajući stav da davanje malo poverenja i slobode deci ne znači da ih zanemarujemo.

Savremeni analitičari razlog za preveliki strah roditelja za bezbednost dece vide u dostupnosti informacija u medijima, pa su sve strahote, od nesreća, preko nestanka dece i zlostavljanja mnogo vidljivije. Ali, upozoravaju istraživači, to ne znači da su i statistički češće!

Zadatak odgovornih roditelja, između ostalog, jeste da osamostale svoju decu, a držanje „pod staklenim zvonom“ ometa put ka samostalnosti, jer stalni pad broja sati koje deca provedu napolju, ili u igri bez nadzora, potpomaže trend stvaranja nesamostalnih i nesigurnih osoba.

Za sve povrede i probleme koji se jave traži se krivac, bilo da je to roditelj ili škola, pa se slučajne povrede, koje ne mogu da se spreče, pretvaraju u „roditeljski nemar“. U tom strahu i grču nije ni čudo što majke u SAD deci prvi zalogaj čvrste hrane daju uz nadzor lekara, trećina školaraca nosi antibakterijski gel u školu, a deca ne provode ni minut sama, čak i kada su tinejdžeri.

Psiholozi, pedagozi, pa i roditelji nemaju još rešenje, ali sve je više onih koji traže zlatnu sredinu u vaspitanju. Moraće da nađu druge modele i načine u odnosu na sopstveno detinjstvo, jer se svet mnogo promenio, ali su ubeđeni da će im deca jednom biti zahvalna.

 

 (Pre) zaštita od bolesti

 

Deca se često prezaštićuju ili se roditelji neadekvatno ponašaju i kada su u pitanju dečje bolesti. Danas su alergije mnogo češće nego pre 100 godina, a deo „krivice“ za to snose agresivna sredstva za čišćenje i naše preterivanje sa higijenom. I ne samo to, roditelji smatraju da će zabranama i preterivanjima sprečiti decu da se povrede i razbole.

Tako je u Britaniji, na primer, polovini mališna zabranjeno da se penju na drveće. A možda baš zato tri puta više dece završi u bolnici zbog pada sa kreveta u odnosu na pad sa drveta. Takođe, skoro 20 procenata roditelja zabranjuje deci da se igraju „šuge“, jer je - opasna.


 

 

Decu ne kvari ljubav, već manjak discipline

 

Čini se da nikada nije bilo teže biti roditelj, niti odrediti šta je roditeljski “posao”. Dok jedni smatraju da su nam za vreme u kojem živimo neophodne nove vaspitne metode, drugi tvrde da se suočavamo sa raspuštenim generacijama dece, a to dovodi do zaključka da sa savremenim vaspitanjem nešto nije u redu. Teško da ćemo u brojnim popularnim knjigama o roditeljstvu pronaći odgovor na pitanje koji je od tri danas aktuelna modela vaspitanja “dobitni”.

Za Zorana Milivojevića, psihologa i psihoterapeuta sa dugogodišnjim iskustvom upravo na temu vaspitanja i roditeljstva, pravi model je onaj nastao iz spoja prva dva - a to je ljubav plus disciplina.

Uloga ljubavi i discipline u vaspitanju dece

- Deci treba ljubav jer na osnovu pokazane ljubavi oni zaključuju da su vredna ljudska bića, ali im treba i disciplinovanje, pošto misle da je sve prijatno istovremeno i korisno. I ta kombinacija je pobednička, jer je rezultat vaspitanja dete sa izgrađenom pozitivnom predstavom o sebi, izgrađenim navikama i samodisciplinom.

"Nemačko" vaspitanje dece u Vojvodini

U Vojvodini je bilo poznato “nemačko vaspitanje” koje se svodilo na to da roditelji deci ne pokazuju ljubav i da od njih puno zahtevaju. Takva deca su postajala veoma vredna, ali nisu bila sigurna da li ih roditelji vole. I psihoterapeuti su shvatili da je nepokazivanje ljubavi napravilo veliku štetu: nisu razvili samopoštovanje i postali su skloni depresiji i samoubistvima. Reagujući na to stručnjaci su obavestili roditelje da je veoma važno deci pokazati ljubav, a to je dovelo do zastranjivanja u drugom pravcu.

Vaspitanje dece uz ljubav bez discipline

Ako je ranije bila disciplina bez ljubavi, sada je zavladao vaspitni model ljubav bez discipline. Te generacije su odrasle i imamo rezultat: nedovoljno socijalizovani ljudi, bez socijalnih veština, zavisni od roditelja, skloni hedonizmu, bez motivacije da se nečemu posvete, bez želje da odrastu i napuste udobno detinjstvo.

Da li su promene neminovne, s obzirom na to da današnja deca odrastaju u veoma, veoma izmenjenjom društvu u odnosu na ono od pre nekoliko decenija?

- Promene su neminovne, ali nisu sve dobre. Nekada su roditelji imali okvirnu ideju u kakvom će svetu živeti njihova deca i pripremali su ih za taj svet. Danas je došlo do “ubrzanja istorije”, ima toliko tehnoloških i drugih inovacija koje drastično menjaju društvo tokom životnog veka pojedinca. Možemo da zavirimo u budućnost u smislu šta će biti za pet godina, ali niko ne može znati šta će biti za petnaest ili dvadeset. I to je problem roditelja: izgubili su osnovu na kojoj su stajali a koja im je davala samopouzdanje da od dece zahtevaju ovo ili ono.

 

Normalno je da u vaspitanju dece pravimo i greške, da li je narcisoidno dete rezultat roditeljskih grešaka ili je nešto i do njegovog karaktera?

- Svako malo dete je “narcis”, ono je nužno egoistično, bez empatije, jer njegova sposobnost shvatanja nije dovoljno razvijena. Detetom upravlja ono što zovemo “princip prijatnosti”, uverenje da je sve što je neprijatno štetno, a sve što je prijatno korisno. I zato dete pruža otpor koji roditelji treba da savladaju kako bi ga socijalizovali, pomogli mu da razivija navike, empatiju prema drugima, itd.

Ukoliko roditelji to ne rade, već je dete samo voljeno, ono želi da stalno uživa, te roditelje i druge ljude koristi kako bi sebi povećalo udobnost i prijatnost, a izbeglo svaku vrstu neprijatnosti. Ako roditelji to dozvole, dete će ostati u narcisoidnom stadijumu.

Glavni problem kod narcizma je ravnodušnost prema drugima, oni nisu važni, sa njima se ne saoseća, nema empatije, rečju, smanjena je sposobnost za emocionalno vezivanje, ljubav.

 

Da li zaista ugađanjem detetu i našim trudom da ono bude srećno i zadovoljno mi od njega pravimo narcisa?

- Ne može velika ljubav da pokvari dete. Njega kvari nedostatak onog drugog, a to je disciplinovanje. U odnosu deteta i roditelja pojavljuje se prirodan konflikt, jer detetom upravlja princip prijatnosti a roditelj ga uči da nije važno da li je nešto prijatno ili nerpijatno, već da li je korisno ili štetno. I kada dete nauči da postoje korisne neprijatnosti i štetne prijatnosti, i kada počne time da se upravlja, roditelj je uspeo. Disciplinujući roditelj mora da radi tri stvari: da postavlja granice između dozvoljenog i nedozvoljenog; da zahteva da se dete bavi određenim aktivnostima koje su korisne ali njemu neprijatne; da kažnjava kada dete to odbija.

Kada roditelji primete da se dete ne ponaša na način koji žele, kada brinu da su pogrešili, stvari i dalje mogu da se isprave. Najlakše je kada je dete malo, ali i kod tinejdžera je moguće nekada i porodičnim tretmanima postići pozitivnu promenu.

 

Koji konkretni postupci u vaspitanju dece dovode do pojave narcisoizma i razmaženosti?

 

- Najkraće - izostanak kažnjavanja. Narcisoidno dete je obožavano dete kome svi ugađaju, koje je naviklo i kome je normalno da se svi žrtvuju za njega, tako da ne oseća zahvalnost niti dužnost. Ako roditelji daju puno ljubavi, ali ne mogu da disciplinuju, bilo bi dobro da vide šta ih to unutar njih sprečava da disciplinuju, da to osveste i prevaziđu. Veoma često je u pitanju nezadovoljstvo svojim roditeljima i želja da se vaspitava “potpuno različito”.

 

Da li je narciosoidnost pojedinačna, ili je masovnija nego ranije?

 

- U pitanju je epidemija koja se širi Evropom i drugim razijenim zemljama. Nemoćan roditelj je onaj ko nije uspeo da prevlada detetovu volju i koji se podređuje detetu. Kada treba da zaoštri stvar, da uđe u konflikt, on se sažali, oseti krivicu što tog trenutka “traumatizuje” dete, povlači zabranu ili zahtev i tako mu popušta.

Nije dobro kada je roditelj previše moćan, pa sve mora da bude po njegovom, ali nije dobro ni kada je nemoćan, pa je sve po detetovom. Dobro je kada je u pitanju dinamički odnos u kojem roditelj dozvoljava da dete nešto radi po svome, a nešto zahteva od njega.

Roditelji koji izbegavaju konflikt pogrešno misle da bi to ostavilo negativne posledice na dete. A kako je puno takvih koji pokušavaju da samo ljubavlju vaspitaju svoje dete, plašeći se da bi ga disciplinovanje traumatizovalo, puno je i razmažene dece koja izrastaju u nesocijalizovane adolescente, kasnije u narcisoidne osobe.

 

Šta kada roditelji imaju različite vaspitne metode i postupke, kako to utiče na dete?

 

- Idealno je da oba roditelja pružaju detetu ljubav i da ga disciplinuju. Nije dobro da jedan pruža ljubav, a drugi disciplinu, jer onda dete misli da ga jedan voli, a drugi maltretira. Ali iskustvo pokazuje da ako bar jedan od roditelja ima dobar stav, pruža i ljubav i disciplinu, to je dovoljno da se dete razvija u dobrom pravcu. To je posebno važno kod razvedenih parova kada dete živi sa mamom, a tata, koji ga samo povremeno uzima, pruža mu isključivo ljubav. Tada mama treba i da voli i da disciplinuje, a dete će to kasnije znati da ceni.

 

Šta je iz starih pristupa roditeljstvu za vaspitanje dece dobro pa roditelji mogu bez bojazni da primene?

 

- Interesantno je da naše tradicionalno vaspitanje južnije od Vojvodine ima formulu ljubav plus disciplina, iako bi moglo da ima više disciplinovanja. Dakle, mene često kolege ne slušaju, pa misle da sam konzervativan, ne shatajući da sam ultramoderan – da je na delu treći talas u vaspitnim teorijama koji uspostavlja ravnotežu između starog i novog.

Lajt motiv Jewels of Nature, nove kolekcije brenda Cybex,  predstavljaju tvrdokrilci. Zahvaljujući beskrajnoj raznolikosti i prisutnosti u svim staništima na planet ispirisali su mnoge dizajnere, od Lagerfelda do Mekvina, pa tako i dizajnere brenda Cybex. U izradi ove kolekcije koristi se najfinija tamnoplava žakard tkanina koja podseća na mistično noćno nebo u šumama Amazonije. Svaka bubica na tkanini majstorski je urađen detalj.

Ova kolica su kompletan 3 u 1 sistem, prilagođavaju se svakoj situaciji od prvog bebinog dana. Lagani aluminijumski ram sa ručkom koja se po visini može prilagoditi onome ko gura kolica osnova je na koju se pomoću adaptera postavlja nosiljka, deo za sedenje ili auto-sedište.  Priam kolica imaju točkove punjene penom pa se bez problema prilagođavaju svim vrstama terena. Od velike pomoći biće i korpa za stvarčice koje mogu zatrebati tokom šetnje.

 

Ovo sedište spada u grupu 2/3 i odgovara mališanima od 15 do 36 kilograma. Napravljeno prema bezbednosnom standardu ECE R44/04, idealna je kombinacija sigurnosti i udobnosti. 

Pošto je anatomski oblikovano, čak i duža putovanja učiniće prijatnim. Da biste odabrali najudobniji položaj, visinu naslona možete podesiti u pet položaja sinhronizovano s podešavanjem širine sedišta. Ako mališan zaspi za vreme puta, posebno konstruisan naslon za glavu sprečiće da mu glava sklizne.

Školjka sedišta je ojačana sa strana, jer, prema istraživanjima, u slučaju sudara najveća opasnost po mališane dolazi upravo s boka. U skladu s tim je tzv. ESP sistem koji apsorbuje energiju kod bočnog udara.

Ovo sedište poseduje isofix konektor pa se može postaviti u automobile koji taj sistem poseduju, ali i u one koji ga nemaju i tada se postavlja pomoću pojaseva automobila.

U slučaju da se presvlaka zaprlja, lako ju je skinuti i oprati ručno ili mašinksi na temeperaturi od 30° C.

Rođenje deteta je najradosniji trenutak svake porodice, a uzbuđenje je još veće ako mama i tata postaju roditelji po prvi put. Tada novopečeni roditelji dobijaju pregršt saveta sa svih strana. Bake i deke se drže staromodnih, proverenih recepata koje su uporno primenjivali sa svojom decom, tetke, ujne i strine pokušavaju bebu da animiraju igračkama na prvi njihov plač, a drugari roditelja koji imaju decu daju savete u koje ni sami još uvek nisu sigurni.

Kako u celom tom haosu novopečeni roditelji donose odluke kada su zbunjeni 24 sata u nedelji? Da biste novopečenim roditeljima u vašem okruženju olakšali ovaj period, predlažemo vam da pogledate koji su to pokloni za bebe koji će obradovati svakog roditelja, ne samo zbog toga što će im biti korisni, već i zato što će im uštedeti vreme i olakšati izazovni period „početničkog roditeljstva“. Ovo je top 5 poklona za bebe i mame (ali i tate).

1. Odeća za bebe je poklon sa kojim ne možete da pogrešite

Pokloni za novorođenče sa kojima nećete nikada pogrešiti su naravno - odelca za bebe. Čak i da se ne snalazite dovoljno dobro sa veličinama, najlakše ćete ih pogoditi dok je beba još mala. Dovoljno je da pre odlaska u prodavnicu saznate koliko tačno meseci ima beba, a pomoć svakako potražite od prodavca.

Benkice, bodići, kombinezoni, zeke, čarapice, kapice... Ovde će vam najveći problem biti kakav dezen odelca izabrati, jer je ponuda toliko velika da ćete i sami poželeti da neke dezene imaju i za starije.

2. Zanimljive igračke – da i mama i tata imaju svojih pet minuta

Ako ste mislili da je izbor odeće za bebe preveliki, onda verovatno ne znate kako tek može da izgleda izbor igračaka za decu.

Ali budite oprezni sa odabirom igračaka. Prvo, bebama nikako ne bi trebalo da kupite igračku koja sadrži sitne delove koje lako može da stavi u usta i proguta. Drugo, uvek birajte igračke proverenih brendova koji su prepoznati po svom kvalitetu, i treće -  savetujemo vam da za dete od malih nogu birate edukativne igračke sa kojima se neće samo igrati, već će kroz igru upoznavati svet oko sebe i učiti neke nove stvari.

Neke od igračaka koje mogu biti odličan izbor za bebu su Chicco edukativne igračke uz koje deca slušaju reči na srpskom i engleskom jeziku, što im pomaže da lakše usvajaju nove termine. Chicco knjiga o farmi ili emotivni meda Teddy će vam se možda dopasti.

3. Kozmetika za bebu je uvek dobar izbor

Kupovinu pelena prepustite mamama i tatama i iznenadite ih kozmetičkim preparatima koji u kući novorođenčeta nestaju brzinom svetlosti.

Dečiji sapuni, kremice, losioni, balzami, puderi za bebe... Izbor ovih preparata je ogroman, ali preporučujemo da birate prirodnu kozmetiku zbog nežne bebine kože. Konsultujte se sa prodavcima pre izbora i imaćete odličan poklon za bebe i mame.

4. Nameštaj za bebe – birajte proverene poklone za bebe

Ukoliko želite da vaš poklon za bebu bude poseban, predlažemo vam da razmislite o nekom komadu nameštaja za novorođenče.

Da li će to biti ljuljaška, krevetac, hranilica, stalak za presvlačenje – izbor je na vama.

Ipak, savetujemo vam da za svaki slučaj pre kupovine pitate mamu srećnog slavljenika da li joj se sviđa izbor, kako biste bili u potpunosti sigurni da dan nakon kupovine nećete ići u prodavnicu da taj poklon zamenite.

5. Ako i dalje ne možete da se odlučite, vaučer je za vas!

Mnoge prodavnice za bebe i decu imaju u svojoj ponudi vaučere na koje možete da uplatite određeni iznos novca, nakon čega roditelji u tom iznosu mogu sami da biraju šta će pazariti u radnji. Za neodlučne ovo je verovatno najbolji izbor poklona.

U Aksi možete uzeti vaučere u različitoj vrednosti, a ukoliko želite svoj izbor da svedete na minimum, mamama možete uvek da pošaljete Aksinu gift listu koju ona može da popuni proizvodima koji joj se sviđaju, a sve što je potrebno da vi uradite nakon toga jeste da te proizvode kupite.

Iako deluje konfuzno, posebno onima koji to rade prvi put, biranje poklona za bebu je zapravo pravo uživanje kada vidite iskren osmeh vaših prijatelja, rodbine, ali i bebe, nakon što im predate poklon. Tada sav napor koji ste proživeli pada u zaborav.

 

Dolazak beba u dom predstavlja jedan od najboljih osećaja u životu ljudi, ako ne i najlepši. Toplina i radost koju sa sobom donose, kod novopečenih roditelja budi sreću neopisivih razmera. Mlade mame i tate, pored uživanju u društvu novog člana porodice, susreću se po prvi put sa raznim izazovima. Jedan od ključnih za razvoj deteta je spavanje i uspavljivanje. Tu na scenu stupaju najlepše uspavanke za bebe, a u nastavku teksta pogledajte neke naše predloge za kvalitetan i miran san.

Spavanje kod beba

San kod beba predstavlja jedan od najvećih izazova za roditelje. Svaka beba se prilagođava i reaguje na okruženje, što dovodi do toga, da je ritam spavanja i interval drugačiji nego kod drugih. Mogu spavati čak i do dvadeset sati dnevno, što i te kako ide na ruku roditelja. Prosek spavanja u toku prvih nekoliko meseci kod beba je između četrnaest i dvadeset sati dnevno. Za kvalitetan i bezbedan san, najbolje je koristiti krevetac. Kada je beba na leđima, znajte da je to idealan položaj. Ostalo je samo da pronađete adekvatne uspavanke za bebe za laku noć. Sve je spremno da vaš bebac utone u san.

Postoji još nekoliko stavki na koje bi trebalo obratiti pažnju, a tiču se okruženja i prostorije gde beba spava.

• Kolevke i kreveci bi trebalo da budu prazni.
• Nemojte da koristite jastuke, niti teške prekrivače.
• Bebe nemojte prekrivati nikada preko glave.
• Ambijent prostorije gde beba spava neka bude bez duvanskog dima.
• Potrudite se da beba što manje spava u polusedećem položaju (auto-sedišta i nosiljke).
• Dušek neka bude tvrd i ravan, a posteljina zategnuta.

Kada ste sve to spremili i obezbedili, došao je red na uspavanke za bebe i malu decu.

Zašto su važne priče za decu i bebi uspavanka?

Bebe se razvijaju zadivljujuće brzo. Već smo pomenuli da na sam razvoj bebe utiče dosta stvari, a najvažniji su ljubav i bliskost. Dodir i glas majke je među prvim stvarima na koje se beba navikava i prepoznaje. Ova čula umnogome doprinose smirenju deteta i preduslov su za miran san, kao i razvoj. Kako se beba više razvija, dodir vidi kao utočište u kome ne postoji ništa drugo, osim sigurnosti i ljubavi.

Poput čula dodira, beba brzo počinje da prepoznaje glas svojih roditelja. Za nju to predstavlja oazu mira u kojoj se oseća lagodno i zaštićeno. Zbog toga, pesme za bebe su savršen način kako vaši mališani da budu srećni. Dečija uspavanka utiče pozitivno i smiruje dete. Efekat je bolji i jači, ako glas koji izvodi uspavanku prepoznatiljiv. Uspavanke za bebe se razlikuju u ritmu i prema melodiji. Konstantnim izvođenjem pesmica za decu, utičite i doprinosite na kvalitetniji razvoj govornih sposobnosti u budućnosti.

Uspavanke za bebe

Uspavanke imaju umirujuće i nežne tonove. Ništa ne može zameniti ton majčinog glasa koji pevuši neku od pesmica za bebe. Pristup u kome se koriste mobilni telefoni ili uspavanke za bebe putem Youtube kanala, potpuno je pogrešan. Nemamo svi talenat za pevanje, niti smo muzikalni, ali to u izvođenju uspavanki za svoje dete nema nikakve veze. Barem danas nije teško pronaći pesmice i uspavanke za bebe i malu decu. Internet je pun raznih numera koje možete iskoristiti za uspavljivanje.

Ako i ne nađete nešto, što vam odgovara, uvek možete sami da smislite neke pesme za bebe. Svakodnevnim pevušenjem kod deteta se razvijaju različite sposobnosti:

• Centar za govor.
• Centar za koordinaciju.
• Pokrete jezika i usana.
• Vokabular.

 

Pevajte uspavanke svakog dana

Sa decom se samo jednom prolazi proces odrastanja i razvoja. Ti trenuci i momenti su temelj u daljem razvoju bebe. Uspavanke za bebe će pružiti sigurnost i umiriti dete ako je tužno. Napravite sami rutinu u pevanju uspavanki, jer na taj način vaša beba će znati da je svakog dana i u svakom trenutku voljena. U jednom momentu, vaš bebac će zajedno s vama zapevati i neće biti kraja vašoj sreći.

 

 

Odmor sa decom zahteva ozbiljnu pripremu. Dugačak je spisak za putovanje, jer se mora misliti na svaku sitnicu. Bez obzira za koju destinaciju se odlučite morate da se dobro pripremite, jer ako to zanemarite, sami sebi ćete napraviti bezbroj problema. Na putovanje sa decom možete krenuti već nakon tri meseca od rođenja. Deca na putovanju traže pažnju, jer je to za njih potpuno novo iskustvo. Zato je važno da razmislite o različitim stvarima, jer putovanje se ne završava kada krenete, već se mora misliti na aktivnosti tokom putovanja sa decom i kada stignete na željenu destinaciju.

Pre odlaska na putovanje sa detetom

Čudno i neverovatno je koliko nam stvari treba kada rešimo da odemo na odmor sa decom. Često ćete čuti da je za dobru organizaciju najvažnije da počnete na vreme. Ima istine u tome, ali još mnogo faktora utiče na trenutak kada bi trebalo da napravite spisak za putovanje sa decom. Neki od njih su:

• Datum putovanja
• Destinacija
• Koliko traje odmor
• Starost dece
• Koliko imate dece

Svakako je poželjnije i bolje imati što više vremena, jer ukoliko sve ostavite za poslednji čas, sigurno ćete biti nervozni i delovaće da ništa ne možete da stignete na vreme.

Smeštaj morate rešiti odmah. Nema diskusije i rasprave oko toga. Putovanje sa decom je naporno, zato je važno da kada dođete na destinaciju, najpre se smestite i odmorite. To će vam omogućiti da vaše putovanje na odmor sa decom počne na pravi način. Odmor sa decom iziskuje velike troškove, koji nisu zanemarljivi. Njih možete da smanjite ukoliko iskoristite popust za decu. Veliki broj prevoznika, bilo da su avio kompanije ili autobusi nude popuste za decu. Postoje i avio kompanije koje decu određenog uzrasta prevoze besplatno. Isto tako i hoteli daju popuste na smeštaj. Nije teško proveriti šta ko nudi, ali može vam se višestruko isplatiti.

Na odmor sa decom neophodno je spakovati osnovne lekove. Kada birate destinaciju, sigurno ćete tražiti porodično turističko mesto. Njihove organizacije misle na sve i vrlo verovatno imaju apoteke koje su snabdevene dobro. Bez obzira na to, vi sa sobom ponesite vašu putnu apoteku. U nju spakujte sledeće:

• Komplet za prvu pomoć
• Kapi za nos i oči
• Toplomer
• Lek za spuštanje temperature
• Antihistaminik za alergije
• Probiotik
• Sredstvo protiv ujeda insekata
• Sredstvo za rehidrataciju

Za koju god destinaciju da se odlučite, biće trenutaka kada ćete svoje dete morati da nosite ili vozite u kolicima. Kengur nosiljke i sling marame su popularan izbor kada krenete na putovanje sa decom. One su pogodije za odmor na planini, jer letovanje donosi visoke temperature i nije najprijatnije nositi dete tada. Bolja je opcija da spakujete letnja kolica koja su idealna za letovanje sa decom. Sve prednosti ovih kolica saznajte ovde.

Tokom putovanja sa detetom - busem, kolima

Spakovali ste i krenuli na odmor sa decom. Sada sve deluje dosta lakše, ali vaša avantura tek počinje. Na putovanje sa decom možete krenuti autobousom, kolima ili avionom. To su najpopularnija prevozna sredstva kod roditelja. Najbolja što možete uraditi kada pođete na put, to je uskladite vreme spavanja dece i sate putovanja. To uopšte nije lako, ali potrudite se koliko god možete. Putovanje sa decom kolima je najpogodnije da to uradite, dok je kod autobusa i aviona znatno teže. Ukoliko krenete na odmor sa decom kolima, imajte na umu je bezbednost i sigurnost tokom vožnje na prvom mestu. U ponudi imate veliki broj kvalitetnih auto-sedišta za decu, odaberite ono koje najviše odgovara vašem automobilu.

Hrana tokom putovanja sa decom je bitna. Decu možete na taj način animirati i umiriti, svakako ne treba preterivati. Na spisku neka vam budu osveženja i sokići, takođe grickalice kaše. Za decu i bebe koja se hrane putem mlečne formule, važno je poneti količinu za sve dane.

Većina roditelja ne želi da im deca odrastaju uz tablete i mobilne telefone. Međutim, za putovanje sa decom na odmor, isti ti uređaji mogu vam doneti mir tokom putovanja. Pored pomenutih stvari, možete odabrati različite bojanke za decu koje takođe daju dobar efekat.

Na odmoru sa decom

Naći poklon detetu za prvi rođendan nije jednostavno. Teško je odlučuti koji pokloni za prvi rođendan su odgovorajući. Bez obzira na to, idete ili na proslavu ili tražite poklon za svoje dete, izbor je ogroman. Međutim, postoje ideje za poklon za prvi rođendan koje se izdvajaju od ostalih, a možete napraviti i svoju gift-listu.

• Edukativne igračke
• Knjiga za prvi rođendan
• Narukvice za bebe
• Guralice
• Radosnice
• Baloni, tanjiri i čaše za prvi rođendan

Ovo nisu jedine opcije za poklon bebi za prvi rođendan, samo su neki od predloga koji su se pokazali izuzetno popularnim i traženim od strane roditelja. Osim biranja poklona, tu je i organizacija rođendana kod kuće koji traži dobru pripremu.

Torte za prvi rođendan

Dečije torte za prvi rođendan je element bez čega se ne može. Danas u ponudi možete naći veliki izbor različitih torta. Torte za prve rođendan dostigle su takav nivo, da osim ukusa oduzimaju dah i svojim izgledom. Na raspolaganju su vam torte za prvi rođendan za dečake, kao i torte za prvi rođendan za devojčice.

Mi vam donosi nekoliko ideja, nadamo se da će vam poslužiti kao inspiracija.

Dekoracija za prvi rođendan

Baloni za prvi rođendan su najčešća dekoracija za rođendan. Pored toga, tu su različiti cvetni aranžmani i lampice koje mogu biti dodatne ideje za dekoraciju za prvi rođendan. Za prvi rođendan bebe možete se odlučiti za tematsku dekoraciju. To je samo jedna od mogućnosti dekoracija dečijih rođendana, one mogu da budu elegantne, vesele ili šarene.

Kakva god da bude dekoracija za prvi rođendan, važno je da budete u veselom društvu i prijatnom okruženju.

Pozivnice za prvi rođendan

Kako da nam dođu brojni gosti, ako nismo spremili pozivnice za prvi rođendan? Dečije pozivnice za rođendan mogu biti raznih motiva, od crtanih junaka do motiva vezanih za prvi rođendan bebe.

Ponekad nam nije lako da osmislim tekst za pozivnice za prvi rođendan, a isto važi i kada nam je potrebna čestitka za prvi rođendan. O tome više nema razloga da brinete, jer postoje alati koji će vam pomoći da osmislite najslađu poruku.

Dobili ste lepe vesti i sada se nalazite u drugom stanju. Trenutak kada ćete osetiti sreću i uzbuđenje, jer se u vama rađa novi život. Pored toga, kod mnogih trudnica pojave se brige i neodumice. Sasvim je normalno da imate strah hoće li sa bebom biti sve u redu. Upravo je to najčešći razlog zbog čega mnogi budući roditelji ne žele da saopšte lepe vesti, sve dok ne budu 100% sigurni da je sve kako treba. Tada se odlučuju da urade prenatalni test, kako bi otklonili sumnje i bili u zdravlje fetusa pre samog rođenja. U nastavku teksta, saznajte sve što vas zanima u vezi sa prenatalnim testovima.

Šta je prenatalni test?

Prenatalni test proces je utvrđivanja prisustva trizomija hromozoma 21, 18 i 13. To su oznake za Daunov, Edvardsov i Patau sindrom. Pored toga, otkriva i poremećaje u broju polnih hromozoma X/Y, uz to i pol fetusa. Trizomija je hromozomski poremećaj, gde se umesto para nalaze tri pojedinačna hromozoma. Želimo da naglasimo, kako kod zdravih fetusa podaci se čuvaju u 23 paru hromozoma. Neretko čekanje rezultata utiče pishički na buduće roditelje, ali važno je istaći da od trenutak rađenja testa, sve do samih rezultata prođe tri dana.

 

Kada se radi prenatalni test?

Da bi uradili prenatalni test, potrebno je da ste u najranije u 10. nedelji trudnoće. Još od 6. nedelje trudnoće, bebina DNK slobodno cirkuliše kroz majičinu krv. Mnogobrojna istraživanja pokazala su da od desete nedelje trudnoće ima sasvim dovoljno genetskog materijala bebe u krvi majke. Postoje i etički razlozi zašto se prentalni testovi ne rade ranije. Period između 10. i 12. nedelje trudnoće smatra se najboljim da uradite prenatalni test. 

 

Vrste prenatalnog testa

Trudnicama su na raspolaganju invazivni i neinvazivni prenatalni testovi (NIPT). U Srbiji trudnice mogu uraditi kombinovai skrining, ultrazvučni pregled, uz dabl i tripl testove. Na osnovu dobijenih rezultata i procene stručnih lica, dodatno se rade invazivni testovi, kao što je amniocenteza.

Dabl test predstavlja kombinaciju dve stvari, a to su ultrazvuk i vađenje krvi. Najčešće se radi između 12. i 14. nedelje trudnoće. Sa 80% sigurnosti može se potvrditi prisutnost genetskih oboljenja. Kod povišenog prisustva anomalija, buduće mame upućuju se na invazivne testove (amniocenteza) ili NIPT.  

Amniocenteza

Analiza kojom se ustanovljava prisustvo hormozomskih abnormalnosti kod bebe. Uz pomoć šuplje igle izvlači se određena količina vode ploda iz materice i prosleđuje na analizu. Cilj je da se dijagnostikuje prisutnost poremećaja hromozoma. Radi se u periodu od 16. do 18. nedelje trudnoće. Nažalost, situacija je takva da se u Srbiji rezultati čekaju čak i do devet nedelja. Upravo je to jedan od ključnih razloga, zbog čega se buduće tate i mame okreću i odlučuju za neinvazivne prentalne testove.

Neinvazivni prentalni test (NIPT)

Sigurnost rezultata NIPT iznos čak 99%! Dodatna prednost ovog testa je smanjena mogućnost drugih invazivnih testova, čime se izbegava rizik od pobačaja. Neinvazivni prenatalni test najčešće se savetuje trudnicama sa lošim nalazom dabl i tripl testa, kao i ultrazvukom tokom prvog i drugog trimestra.

Poželjno je i za parove koji su se odlučili za vantelesnu oplodnju, trudnicama starijim od 35 godina, kao i trudnicama sa porodičnom istorijom genetskih poremećaja. Takođe treba istaći da je NIPT potpuno jednostavan i bezbolan test, a rezultati se dobijaju znatno brže, u roku od desetak dana. Ovakva vrsta testova donosi mir trudnicama, jer otklanja sve nedoumice i brige. Zato se smatra najboljom opcijom, a čak 94% žena se odlučuje za neinvazivan prenatalni test.

 

Prenatalni testovi za blizance

Blizanačka trudnoća vuče sa sobom veći rizik. Zato je važno da doktor pažljivo ustanovi putem ultrazvuka kakvo je stanje beba. Samo na taj način, mogu se preduzeti dalji koraci u trudnoći. U mnogome zavisi od toga, da li su blizanci jednojajčani ili ne. Ukoliko nisu, testovi su manje precizni.  

Izvor: https://www.bebologija.rs/

Tokom trudnoće važno je da buduća mama uradi sve neophodne testove, kako bi preventivno da reguje ukoliko se ustanove komplikacije. U telu nalaze se antigeni koji imaju zaduženje da stvaraju antitela, a ujedno su i deo membrane eritrocita. Razlika antigena prouzrokuje stvaranje dva sistema grupisanja, to su AB0 i Rh, odnosno rezus faktor. Zašto je Rh faktor bitan tokom trudnoće i šta znači negativan Rh faktor, saznajte dalje u tekstu.

Šta je Rh faktor?

To je protein koji se nalazi u crvenim krvnim zrncima (eritrociti). Kada je osoba Rh pozitivna (Rh+), to znači da njihova krva proizvodi ovaj protein. Nasuprot tome, Rh negativna osoba (Rh-) ne stvara. Prema podacima, većina ljudi ima pozitivan rezus faktor, dok oko 15% osoba je negativno. U slučaju transfuzije, vodi se računa o krvnoj grupi, ali tada se obraća pažnja i na Rh faktor, međutim, većina ljudi saznaje za Rh faktor tek tokom trudnoće.

Rh faktor i trudnoća

Kada dođe trenutak za prvi prenatalni pregled, trudnicama se već tada proveri Rh faktor. Važno je razumeti da su Rh faktori nespojivi, zato je mala verovatnoća da vam može naškoditi ukoliko je to prva trudnoća. Komplikacije mogu nastati u narednoj trudnoći. Iza toga krije se sledeća situacija, ukoliko je majka Rh negativan, a otac Rh pozitivan, dolazi do Rh inkompatabilnosti. Nema mesta za brigu, jer se sve rešava uz nadzor vašeg lekara.

Negativan Rh faktor i trudnoća

Kada je mama Rh negativna, a zatrudni sa Rh pozitivnim muškarcem, uz to beba nasledi njegovu krv, to može dovesti do komplikacija u narednim trudnoćama. Tokom porođaja dolazi do kontakta između bebine i mamine krvi, tada u majčinu krv dolazi veća količina antigena, što prouzrokuje stvaranje antitela. Važno je otkriti na vreme situaciju, jer će trudnica pred porođaj pimiti preparat Rh imunoglobin, koji ima anti Rh tela. Postupak je izuzetno važan kod naredne trudnoće, jer tada antitela mogu dovesti do velike šteta na plod. Posledice mogu biti veoma teška anemija kod novorođenčeta, kao i fatalan ishod.

Zaključak je da Rh faktor i trudnoća nisu strašni, samo je važano da sve što je potrebno uradite na vreme. Na taj način nećete imati razloga za brigu.

Izvor: https://www.mojprenatalnitest.rs/

https://demetra.rs/