Razvoj bebe i deteta

Kako igračke podstiču razvoj deteta?

Dok su roditelji često skloni da zanemare ili umanje važnost igre, stručna pedagoška literatura snažno podržava igru i igračke kao i njihov uticaj na dečje živote. Igračka može da bude bilo šta, a zajedničko svim igračkama sveta je da mogu na razne načine da stimulišu dečji razvoj. Iako se kaže da igra čuva dete u čoveku, zapravo ona mu na mnogo načina pomaže da postane kvalitetnija osoba.

Dok se igra, dete spontano vežba i razvijakognitivne, emotivne, motorne, socijalne, komunikacione i jezičke sposobnosti.  Igra je u suštini primarni model učenja dece u najranijem uzrastu - prema istražvanju Marijan Dajmond 50 odsto dečjeg učenja odvija se do četvrte godine, a još tridset do osme!

Evo koje sve prednosti u razvojnom smislu donosi igranje.

Razvoj inteligencije

Deca kroz igru najbolje razvijaju inteligenciju – kako da se u novim situacijama snalaze, brzo reaguju i reše problem. Na taj način vežbaju rezonovanje, oštroumnost, dosetljivost, donošenje odluka. Dete kroz igru stalno usvaja nova saznanja, ne samo o spoljnom svetu, već i o sebi, svojim sposobnostima i mogućnostima. Uz pomoć okruženja, aktivnosti i angažovanih čula  oblikuje se  detetov mozak, pa roditelji treba da znaju kako stimulisanjem igre mogu snažno da poguraju njegov rani razvoj.

Razvoj sinapsi u mozgu

Sinapse su spojevi kojima se prenose nervni impulsi, veze komunikacijskog tipa između nervnih ćelija ili nervnih i ćelija mišića i želzda.

Ranko Rajević i Uroš Petrović, predstanici Mense koji su osnovali NTC sistem učenja kroz igru, stalno naglašavaju značaj fizičkog kretanja i igre za razvoj sinapsi u najranijem uzrastu, jer se to reflektuje na celokupan razvoj i kasnije ostvarenje potencijala deteta.

Bolji kognitivni (saznajni) razvoj

U razvojnom smislu dobra igračka je ona koja zadovoljava dečje potrebe na emotivno-društvenom planu. Za dete igračka nije običan predmet, ona je uteha, oslonac, sredstvo pomoću kojeg dolazi u dodir sa stvarima  iz sveta odraslih, a sa kojima inače ne može.  Pomoću igračaka deca se bolje kognitivno razvijaju - stiču pojam o sebi, uče o veličinama, odnosima, bojama, oblicima. Psiholozi preporučuju da igra bude usmerena, a nikako diktirana, da roditelji puste mališane da veštine savlađuju kroz igru, tempom koji njima odgovara.

Socio-emotivni razvoj

Kada malo odrastu, samostalno igranje prerasta u zajedničku igru koja doprinosi socio-emotivnom razvoju. Sve ovo kasnije pomaže deci da se bolje uklope u društvo, kolektive poput vrtića i škole. U predškolskom uzrastu dolazi do paralelnog igranja -  više dece se igra jedno pored drugog, paralelno. Mališani u tom uzrastu koriste slične igračke i igraju se na sličan način, ali bez ikakve saradnje.

Sledeća faza su saradničke igre u kojima se igraju zajedno, pričaju šta rade, sposobna su da dele igračke i stupe u međusobnu interakciju, razgovaraju tokom igre. Na kraju, kao poslednji stepenik, deca razvijaju kooperativne igre u kojima stupaju u interakciju sa zajedničkim ciljem. Na taj način se razvija odgovornost, saradnja, poštovanje pravila, deljenje.

Razvoj jezičkih sposobnosti

Igra ima nemerljivu ulogu i u razvoju jezičkih sposobnosti  - kroz razne jezičke, muzičke i igre u grupi, zagonetke. Deca sa emocionalnim problemima i problemima u ponašanju napreduju uz igru. Igra je u suštini primarni model učenja u najranijem uzrastu - prema istražvanju Marijan Dajmond 50 odsto dečjeg učenja odvija se do četvrte godine, a još trideset do osme!

Fizički razvoj

Igranje doprinosi i fizičkom razvoju - ako dete gura kolica, uči se hodu, koordinaciji, ako šutira loptu, poboljšava ne samo preciznost već i čitav niz motoričkih veština, kad preskače konopac, poboljšava koordinaciju.  Ukoliko slaže kockice ili bockalice, mesi plastelin ili vezuje konopac, razvija sitnu motoriku. A igrajući se lutkama, autićima i drugim igračkama koje omogućuju igru uloga, uči o međuljudskim odnosima, podstiče se na razmišljanje i kreativnost, baš kao i kada slaže kockice ili pazle.

Ostavi komentar