Poznati roditelji

Vlada Jelić - Roditeljstvo je velika i slatka odgovornost

Bio je to onaj osećaj i grč koji vam natera knedlu u grlo i suzu u oko. Osećaj neverice i radosti što posle devet meseci vidite nešto, vidite nekog koga ste do tada gledali kako se mrda samo na ekranu ultrazvuka i papiru koji lekar odštampa tokom ultrazvučnog preglada. Bila je to neizmerna radost što vidite nekog ko vam je odgovarao udarcima dok mu pričate, mazite ga ili golicate prstom po supruginom stomaku.

Ovako se Vladimir Jelić, voditelj Drugog dnevnika Radio Televizije Srbije, seća 10. marta 2017. godine - datuma kada mu se rodio sin Konstantin. O danu kada je prvi put postao otac govori s mnogo ponosa i sreće, uz  široki osmeh zadovoljstva.  Kaže i da je želeo da prisustvuje porođaju supruge Jovane, ali s obzirom na to da je Konstantin na svet došao carskim rezom, želja mu se, nažalost, nije ispunila.

Za gotovo deceniju i po koliko radi u RTS-u, Vladimir Jelić je postao jedno od zaštitnih lica najgledanije informativne emisije. Ozbiljnim i staloženim, a istovremeno upečatljivim i prepoznatljivim glasom koji uliva poverenje, uspeo je da osvoji gledaoce širom zemlje i regiona. A i da istovremeno održi savršenu ravnotežu između „ozbiljnosti informative“ i zabavnih programa koje je vodio minulih godina. Pamtimo ga iz emisija poput „Avalskog tornja“, „Novogodišnjeg programa“, „Teletona“, ali i po dokumentarcu „Tražeći Beograd“ kada je s kolegama uradio nezaboravne reportaže o četiri Beograda u Americi. Mnogobrojne obaveze ima i Vladimirova supruga Jovana, glumica koju publika pamti iz  TV serije „Čađava mehana“, po ulogama u pozorištima „Slavija“, KPGT i „Teatrić“, a mnogi prepoznaju njen glas koji je pozajmila u crtaćima emitovanim na Hepi Kidsu.

 Konstantin je carsko ime, sa lepom istorijskom patinom koja odoleva ispitu vremena. A kako i ne bi kad u osnovi označava nekog konstantnog - postojanog, stalnog, čvrstog... Pitali smo našeg sagovornika kako su supruga i on odlučili da se dečak zove Konstantin.
- Naš prijatelj, takođe velikog imena Dušan, smatrao je da bi naše dete trebalo da se zove Konstantin - objašnjava Vladimir. - I, kada smo ga videli, shvatili smo da je Dušan bio potpuno u pravu. Nije bilo ni trunke dvoumljenja.

No, Konstantinovo rođenje unelo je mnogo radosti i novina u Vladimirov i Jovanin život, ali i živote njihovih porodica - Jelića u Beogradu i Filipovića u Novom Sadu.

- Sve se promenilo - priča Vladimir. - I sve će se menjati i dalje kako budemo rasli i on, i mi. Drugačija su pogledi na svet, merila vrednosti, prioriteti, raspodela vremena...

Sada dok Konstantin raste i stasava, trude se da se organizuju i što više posla oko njega obave sami. Kad zatreba, kaže Vladimir, tu je i familija.

- Velika je i slatka odgovornost podizanje i vaspitavanje deteta - iskreno govori Vladimir. - Nije lako. A kada je reč o mom snalaženju, samo se prepustim supruginom planeru i sve je mnogo jednostavnije. Još od Konstantinovog drugog meseca kada smo prvi put išli na Zlatibor, trudimo se da svaki slobodan trenutak zajedno provedemo napolju, u prirodi ili negde van Beograda. Često smo, takođe, i u Novom Sadu kod Jovanine familije.

Priča nam omiljeno TV lice i da je vaspitanje deteta veliki izazov. Recepti za to, poneti iz roditeljskog doma, uvek su, kaže, dobrodošli, ali valja naći mesta i za novine savremenog doba.

- Naravno da se oslanjamo na ono kako su nas dvoje vaspitavali naši roditelji - kaže Vladimir. - Samo što sada moramo da ubacimo i nekoliko nadogradnji. Za vaspitanje našeg dečaka, rečeno jezikom modernih tehnologija, apdejtovali smo osnovnu bazu podataka.

Tatin glas
Otkrio nam je naš sagovornik i kako to izgleda kada Jovana i Konstantin prate Dnevnik 2 dok ga on vodi.
- Konstantin pre svega reaguje na uvodnu špicu Dnevnika, a potom i na mene na ekranu - priča Vladimir. - Prvo, ma šta radio, kada čuje tu dobro poznatu špicu, prestane to da radi i ode do televizora. A kada vidi mene počne da se smejulji i ponekad čak, kada ga Jovana pita „ko je to sine?“, odmah odgovori: „tata!“.

Na tom putu Konstantinovog odrastanja od marta prošle godine, uz sve obaveze, mnogo je i trenutaka koji će ostati zauvek zabeleženi u srcu i jedinstvenom, uvek posebnom roditeljskom spomenaru.

- Najsrećniji trenuci su mi kada čujem sinov smeh i ciku, kao i lavež maltezerke Bubice, četvrtog člana naše porodice,  dok me zajedno presreću na vratima kad stižem kući - zadovoljno priča Vladimir. - Presrećan sam i kada vidim svaki novi Konstantinov zubić, kada čujem novu reč koju je naučio... Svi ti momenti nečeg prvog što se nama troma zajedno dogodi nikada se ne zaboravljaju.

Ne poriče naš sagovornik ni da su dani Jovanine trudnoće i iščekivanja prinove bili puni sreće i nestrpljenja, povremeno obojenih s pomalo zebnje.

- U tim nedeljama bilo je i strepnje i nestrpljenja - iskren je Vladimir. - Uz to smo se i dva puta selili, pa bih svakako budućim roditeljima predložio da za vreme tih devet meseci pokušaju da se ne sele, da baš tada ne uzimaju kredit za stan i da se venčaju ranije. Ipak, samo jedno od nas bilo je puno hormona koji čuvaju od stresa. Trudili smo se da maksimalno sačuvamo jedno drugo, kako bi se očuvalo i zdravlje naše bebe.  Istovremeno te dane smo iskoristili i da se što bolje pripremimo za ono i onog što nam dolazi.

Ne skriva naš sagovornik ni da je tokom suprugine trudnoće mnogo naučio o ženama.

- Nije neuobičajeno čuti da ljudi kažu kako trudnice zrače nekom posebnom energijom, da prosto sijaju - priča Vladimir. -  Naše iskustvo to potvrđuje. Pritom, stav o ženama nije mi se menjao već samo veličina  osmeha kako su meseci Jovanine trudnoće odmicali.

S obzirom na to da je taj osmeh sreće i zadovoljstva sve vreme bio na licu našeg sagovornika dok je govorio o sinu i roditeljstvu, neizbežno pitanje za kraj bilo je da li planiraju proširenje poodice. Odgovor Vladimira Jelića bio je jasan:

- Ne planiramo - želimo!

Ostavi komentar