Biti roditelj

Izazovi samohranog roditeljstva

Izazovi samohranog roditeljstva

 

Nigde nije lako biti samohrani roditelj, a čini se da je u Srbiji to posebno veliki izazov, bez obzira na to da li ste se u tom „statusu“ našli spletom okolnosti ili ličnom odlukom. I mada nisu neuobičajeni ni retki, na samohrane roditelje (naročito majke) okolina i dalje često gleda s podozrenjem. Ipak je napredak u odnosu na pre pola veka, kada je rađanje deteta van braka bilo velika sramota, očigledan, što ne znači da je samohranim majkama danas mnogo lakše.

 Samohrano roditeljstvo prate brojni dodatni izazovi, jer sve odluke morate da donosite sami, najčešće nema partnera da vas podrži i preuzme deo odgovornosti i svakodnevnih obaveza. Praktično, sve je na vašim leđima, i to zna jako da optereti roditelja.

Ni psiholozi se ne slažu oko ključnih pitanja koja se vezuju za samohrane roditelje, a jedno od najvažnijih je problem razvoda. Postavlja se pitanje da li je bolje da partneri ostanu u lošem braku, potencijalno štetnom za razvoj dece, ili da se jedan roditelj upusti u samohrano roditeljstvo, uvek komplikovano i zahtevno, čak i onda kada drugi ostaje koliko-toliko prisutan u detetovom životu.

U želji da nadomeste detetu oca, mnoge majke upadaju u zamku “savršenih” – onih koje na sve moguće načine pokušavaju da ispune prazninu koja ostaje zbog nedovoljnog prisustva tate. Preterano povlađivanje, nepostajanje jasnih granica i discipline, čak i zamena uloga roditelj-dete, neće pomoći mališanu da lakše odraste. Naprotiv, učiniće da se problemi nagomilaju.

Postoje, naravno, situacije kada i posle razvoda roditelji manje više ravnopravno dele obaveze prema deci i učestvuju u njihovom odgajanju i finansijskim obavezama, ali su takvi slučajevi, nažalost, danas više izuzetak nego pravilo – većina žena ne može da se pohvali time da im bivši partneri redovno uplaćuju alimentaciju. A surovost realnog života, u kojem odgajanje deteta košta, a samohrani roditelj često nema nikakve finansijske privilegije, zna dodatno da umori i obeshrabri.

Dosta psihologa smatra da je život samo uz jednog roditelja, a pogotovo ako dete i ne zna ko mu je otac ili ga ne viđa, može biti ozbiljan hendikep za mališana, naročito ako je reč o dečaku kome je u određenom periodu odrastanja veoma važno da ima mušku figuru.

            Podrška okoline, bilo da je u pitanju rodbina, prijatelji ili komšije, zna da bude mnogo manja ako je žena sama izabrala da rodi dete bez partnera nego ako je samohrana majka kao plod okolnosti, koje nije birala. Često se odluka žene da sama rodi i odgaja dete smatra sebičlukom i okolina se pita: ima li žena pravo da detetu svesno uskrati oca?

S druge strane danas mnoge savremene, samosvesne žene, u situaciji kada im biološki sat otkucava, svoju odluku da rode dete “bez oca” smatraju razumnom, jer su svesne da prave prilike za stabilnu vezu u kojoj će još moći da rode dete možda neće ni biti. Ove žene odluku da postanu majke pravdaju veoma jakim materinskim instinktom i potrebom da se ostvare kao majke čak i ako nemaju odgovarajućeg partnera (pa i bez partnera uopšte, uz pomoć veštačke oplodnje).

Samohrano roditeljstvo, tvrde oni koji su bili u toj situaciji, ima i lepih trenutaka. Vi i deca možete ostvariti bliskost koja nije uobičajena za porodice sa oba roditelja. Možete iz sebe  “iscediti” neverovanu snagu i talente za koje niste znali da ih posedujete. Čak i naučnici nisu uspeli da dokažu da su deca koja odrastu uz jednog roditelja, uprkos svim zamkama i teškoćama, u bilo čemu uskraćena ili da lošije prolaze od one koja su rasla u “kompletnim” porodicama.

 

 

 

 

Samohrane tate

 

Kada se priča o samohranom roditeljstvu, uglavnom se misli na majke, jer u najvećem broju slučajeva njima pripadnu deca posle razvoda. S druge strane, u našem još tradicionalističkom društvu retko koji otac se oseća prijatno u ulozi jedinog negovatelja i vaspitača dece. Stoga mnogim samohranim očevima, barem u početku, teško pada da pružaju nežnost koja je deci potrebna, ali s vremenom steknu iskustvo i dorastu tom zadatku. Nažalost, često se dešava da se očevi sami isključe iz zajedničke brige o deci, ili još gore, da deca postanu “sredstvo” razračunavanja roditelja tokom i posle razvoda.

            Za decu je najbolje da prema oba roditelja gaje ljubav i poverenje i da provode vreme i sa roditeljem koji im nije staratelj, pa zbog toga treba uložiti dodatni napor i raditi u njihovom najboljem interesu.

Ostavi komentar