Biti roditelj

Gajenje pod staklenim zvonom, trend ili potreba

Gajenje pod staklenim zvonom, trend ili potreba?

 

Potreba da našu decu zaštitimo od svih nevolja prirodna je i normalna i može se pripisati roditeljskom instinktu. Ali  kako znati kad smo u toj želji preterali i decu strpali pod „stakleno zvono“. Naći zlatnu sredinu između prezaštićivanja i nedovoljne brige o mališanima jedan je od najvećih izazova roditeljstva.
- Nemoj da trčiš, oznojićeš se, pazi, voda je hladna, ne, ne možeš da voziš bicikl s drugom, neka, ja ću to da isečem, uzećemo časove ako ne možeš da naučiš... Postupci kojima roditelji prezaštićuju decu brojni su i veoma raznovrsni. Roditelji koji se ovako ponašaju nisu ni svesni da na taj način formiraju osobu koja neće moći da se nosi s problemima i izazovima u životu.

Međutim, veoma je teško odupreti se takvom ponašanju, tvrde psiholozi, jer bebe dolaze na svet bespomoćne i imamo prirodnu potrebu da ih štitimo. Nevolja je što bebe porastu i promene se, a roditeljima je veoma teško, nekada i nezamislivo, da promene svoje ponašanje.

- Posledica preteranog mešanja roditelja je to da deca odrastaju bez prilike da nauče kako da se samostalno nose sa rizicima i izazovima društvenog života, pa kasnije nisu sposobni da samostalno donose važne odluke, nesigurni su, inertni, teško izlaze na kraj sa anksioznošću i teškim emocijama -  tvrdi Hara Estrof Marano, psiholog i urednica časopisa „Psihologija danas“, u svojoj knjizi „Nacija kilavaca, visoka cena invazivnog roditeljstva“.

Ona zastupa tezu da su u savremenom svetu roditelji, u pokušaju da decu maksimalno poštede, preterali u drugom pravcu i zaboravili kako ona moraju da uče i na greškama, kao i da je jedan od najvažnijih ciljeva roditeljstva da deca odrastu u psihički stabilne i nezavisne osobe.

Nekada su deca veći deo dana provodila u jurcanju van kuće, samostalno su učila, sama vodila računa o sebi, a u školu su roditelji išli samo na roditeljske sastanke. Danas roditelji daju deci mobilne telefone kako bi svake sekunde tokom dana mogli da ih proveravaju, dok mališani najviše vremena provode „na sigurnom“ - ispred televizora i kompjutera. Zato je novinarka San Njujork magazina Lenore Škenazi dospela u žižu javnosti i pretpela salve kritika kada je svog devetogodišnjeg sina pustila da se sam vozi metroom.  „Verovala sam u svoje dete i da je dovoljno zrelo da se snađe“, izjavila je novinarka, koja je zbog ovog gesta prozivana čak i  „najgorom majkom“!

Jedno od mesta gde roditelji razmišljaju poput Škenazi je sajt „Deca bez ograničenja“ (Free range kids)  koji skuplja ideje i primere borbe protiv, kako ga zovu, paranoidnog roditeljstva, zastupajući stav da davanje malo poverenja i slobode deci ne znači da ih zanemarujemo.

Savremeni analitičari razlog za preveliki strah roditelja za bezbednost dece vide u dostupnosti informacija u medijima, pa su sve strahote, od nesreća, preko nestanka dece i zlostavljanja mnogo vidljivije. Ali, upozoravaju istraživači, to ne znači da su i statistički češće!

Zadatak odgovornih roditelja, između ostalog, jeste da osamostale svoju decu, a držanje „pod staklenim zvonom“ ometa put ka samostalnosti, jer stalni pad broja sati koje deca provedu napolju, ili u igri bez nadzora, potpomaže trend stvaranja nesamostalnih i nesigurnih osoba.

Za sve povrede i probleme koji se jave traži se krivac, bilo da je to roditelj ili škola, pa se slučajne povrede, koje ne mogu da se spreče, pretvaraju u „roditeljski nemar“. U tom strahu i grču nije ni čudo što majke u SAD deci prvi zalogaj čvrste hrane daju uz nadzor lekara, trećina školaraca nosi antibakterijski gel u školu, a deca ne provode ni minut sama, čak i kada su tinejdžeri.

Psiholozi, pedagozi, pa i roditelji nemaju još rešenje, ali sve je više onih koji traže zlatnu sredinu u vaspitanju. Moraće da nađu druge modele i načine u odnosu na sopstveno detinjstvo, jer se svet mnogo promenio, ali su ubeđeni da će im deca jednom biti zahvalna.

 

 (Pre) zaštita od bolesti

 

Deca se često prezaštićuju ili se roditelji neadekvatno ponašaju i kada su u pitanju dečje bolesti. Danas su alergije mnogo češće nego pre 100 godina, a deo „krivice“ za to snose agresivna sredstva za čišćenje i naše preterivanje sa higijenom. I ne samo to, roditelji smatraju da će zabranama i preterivanjima sprečiti decu da se povrede i razbole.

Tako je u Britaniji, na primer, polovini mališna zabranjeno da se penju na drveće. A možda baš zato tri puta više dece završi u bolnici zbog pada sa kreveta u odnosu na pad sa drveta. Takođe, skoro 20 procenata roditelja zabranjuje deci da se igraju „šuge“, jer je - opasna.


 

 

Ostavi komentar